- Žena je uhvatila muža u prevari i suočila se sa njim.
- On joj je tražio da mu prepiše kuću i pretio joj oduzimanjem deteta, ali je ona odlučila da se bori.
"Prepiši sve na moje ime! Zašto si joj verovao? Ona te samo iskorišćava!"
Te reči su mi odjekivale u glavi dok sam stajala nasred dnevne sobe, šolja čaja mi se tresla u rukama. Pogledala sam svog muža, čoveka sa kojim sam provela petnaest godina, oca moje ćerke Lene. Njegove oči su bile hladne, gotovo nepoznate. Preko sobe stajala je njegova sestra, Sanja, sa osmehom koji je bio više preteći nego podržavajući.
"Dragane, molim te... Da li stvarno misliš da bih ti ovo uradila? Sve što sam uradila bilo je za nas, za Lenu!"
Samo je odmahnuo glavom. "Uvek si više verovala drugima nego meni. Sada vidiš gde te je to dovelo."
Sanja je prekrstila ruke i dodala: "Ako ne prepišeš kuću na Draganovo ime, znaš da ćeš ostati bez ičega. Sudovi ovde ne štite žene koliko misliš."
Osetila sam kako mi se tlo pod nogama ruši. Pre samo nekoliko sati, bila sam obična žena iz predgrađa Beograda, sa poslom u biblioteci i svakodnevnim brigama o školi, računima i Leni, koja je tek krenula u srednju školu. Sada sam bila neprijatelj u sopstvenom domu.
Sve je počelo prošlog petka. Dragan je kasnio sa posla, što nije bilo neuobičajeno, ali ovog puta nije odgovarao na moje poruke. Lena je već spavala kada sam čula šapat ispred vrata. Otvorila sam vrata i videla ga kako ljubi neku ženu. Nije me video. Povukla sam se, srce mi je lupalo. Nisam spavala celu noć.
Sledećeg jutra, pokušala sam da razgovaram sa njim. "Dragane, moramo da razgovaramo."
"Šta?" ravnodušno je upitao.
"Znam sve. Videla sam te sinoć."
Nije ni trepnuo. "To nije tvoj problem."
Tada sam shvatila da nema povratka. Ali nisam znala da će izdaja doći iz moje sopstvene porodice. Moja sestra Ivana, kojoj sam uvek verovala, iznenada je stala na Draganovu stranu. "Znaš, možda si stvarno bila previše naporna. Možda si ga oterala."
Bilo mi je dosta tih reči. Da li je moja krivica što me muž vara? Zašto mi oduzima kuću?
U danima koji su usledili, Dragan i Sanja su počeli da me pritiskaju sa svih strana. Pretili su sudom, socijalnim službama, čak i da će Lena otići da živi sa njim ako ne popustim. Lena je bila zbunjena i uplašena. Jedne večeri je došla u moju sobu:
"Mama, tata kaže da ćeš nas ostaviti bez krova nad glavom. Je li to istina?"
Zagrlila sam je što sam čvršće mogla. "Nikada te neću ostaviti, Lena. Ovo je naš dom."
Ali istina je bila da nisam znala kako ću se snaći. Plata u biblioteci nije bila dovoljna ni za advokata, a Dragan je imao veze svuda - od opštine do policije. Svaki dan je bio nova borba: pravni papiri, pretnje, tračevi komšija.
Jednog dana mi je majka došla iz Obrenovca:
"Anđelka, dete moje, ne dozvoli da te slome! Tvoj otac bi se u grobu prevrnuo kad bi znao šta ti rade."
Suze su mi se slivale niz lice dok sam joj sve pričala – o Draganu, Sanji, Ivani...
"Znaš li koliko žena ovde pati baš kao ti?", tiho me je pitala.
Znala sam. Priče iz komšiluka bile su pune šaputanja o razvodima, podeli imovine, deci koja postaju oružje među roditeljima.
Jedne večeri Lena se nije vratila iz škole. Zvala sam sve njene prijatelje, ali niko nije znao gde je. Satima sam šetala po komšiluku dok nisam našla poruku na mobilnom telefonu: "Mama, kod tate sam. Kaže da više ne želiš da budeš sa nama."
Osetila sam kako mi se srce lomi na komade.
Sledećeg dana sam otišla kod Dragana:
"Daj mi Lenu! Nemaš pravo da je okrećeš protiv mene!"
Samo se nasmejao: "Ako želiš Lenu nazad, prepiši kuću na mene."
Tada sam prvi put osetila pravi bes. Više nisam bila tiha Anđelka koja je ćutala i patila.
"Nikada! Boriću se za nju do kraja! I za ovaj dom!"
Počela sam da prikupljam dokaze o njegovoj preljubi, razgovarajući sa advokatom koga mi je preporučila koleginica iz biblioteke. Svaki dan je bio nova borba: Lena je bila zbunjena, povremeno ljuta na mene jer ju je tata lagao. Sanja i Ivana su širile priče po naselju da je sve moja krivica.
Ali nisam odustala. Kad god bih pala, sećala bih se Leninih očiju kada me je pitala da li ćemo ostati zajedno.
Posle višemesečne borbe, sud je presudio: Lena će ostati sa mnom, a kuća će ostati naša dok ne postane punoletna. Dario se odselio sa svojom novom devojkom; Sanja je prestala da dolazi; Ivana me nije kontaktirala mesecima.
Ostale smo same – Lena i ja – ali slobodne.
Ponekad sedim na terasi uveče i pitam se: Kako ljudi mogu tako lako izdati one koje vole? Da li je vredelo proći kroz sve ovo zbog istine i dostojanstva? Šta biste vi uradili da ste na mom mestu?
BONUS VIDEO:
(stil.kurir.rs/Yumama/Nataša Zlatković)