Deci nikako nije lako da prihvate razvod mame i tate, koliko god da taj razlaz bude "lep", mada najčešće nije. Međutim, ponekad su roditelji spremni da pređu preko svih nesuglasica i budu prijatelji, zarad deteta. Takav primer su Eleonora Predin i njen bivši suprug, koji već godinama idu na letovanje zajedno, sa svojom 11-godišnjom ćerkom.
"Prvih četiri, pet godina je bilo jako teško da mi zaboravimo i zakopamo ratne sekire, da nam ego ne bude toliko bitan i to da mi budemo u pravu. Onda kada sam shvatila da ta svađa ne vodi ničemu, ja njemu neću da potpišem neki papir, onda neće on meni, on neće da čuva dete, ja neću da čuvam, stalno su bili neki konflikti, onda sam odlučila da više nije ni važno ko je u pravu i šta se ranije desilo, ja sam videla da ćerka tu ispašta. Ona me je čak jednom pitala ’mama, je l’ ja treba da volim tatu’. Tada sam pala u duboko razmišljanje, a i ja sam se ohladila, prošle su te emocije, onda sam sela sa njim i porazgovarala i na početku nije išlo najbolje, ali posle je i on shvatio da to nema poentu i krenuli smo polako, jedno putovanje, ali kratko, ne odmah dugo. Onda su krenula i ta duža i sada mogu da kažem da mi je on prijatelj, i dalje postoje neke stvari koje me nerviraju kod njega, verovatno i obrnuto, ali to nikom nije važno. Bitno je da ona gleda tu harmoniju i sledi taj primer i srećna sam što je sve tako ispalo na kraju", ispričala je ova mama u emisiji "150 minuta" na TV Prva.
Ovu neuobičajenu situaciju je u emisiji prokomentarisala i specijalista psihijatrije dr Milena Milanović.
"Ako budemo dovoljno dugo razgovarali sa čovekom preko puta nas, sasvim sigurno ćemo u nekom trenutku doći do zajedničkog rešenja, to je jako važna poruka. Za to je veoma često potrebno da izađeš iz granica ega, da savladaš ego, a ja bih zapravo rekla da treba da razvijamo svoj ego, da poslažemo na mesto ko je tu prioritet, zbog čega i kako. Dete se nije pitalo niti tražilo da se rodi, dakle ko je odgovoran? Odgovorni su dvoje učesnika u tom procesu pravljenja bebe, sve ostalo za jedan partnerski odnos bi trebalo kod zrelih ličnosti da bude podređeno tom novom životu koji se stvara i nad kojim imamo tu vrstu odgovornosti. Mi smo dužni da savladamo naše emocije, naše niske strasti, probleme, mada je to jako izazovno, ali to je zadatak nas odraslih".
Eleonora je ispričala i da je, kada je shvatila da će to biti dobro za njihovu ćerku, počela da bude dobra prema svom bivšem suprugu, i to je sve promenilo.
"Ja sam krenula da budem jako dobra prema njemu, ranije je bilo neće on da čuva dete, neću ja da čuvam kada je njemu potrebno, čist inat, onda ne možemo da budemo srećni u našem nekom slobodnom vremenu, a to nam treba da bismo bili dobri tom detetu. Mi smo uvideli tu stranu i onda smo počeli da pomažemo jedno drugom, i stvarno sada mogu da kažem da mi je prijatelj i jako sam srećna zbog toga", rekla je ova mama, koja je ispričala i da je prvo zajedničko putovanje nakon razvoda bilo jako čudno.
"To je prvo bila vožnja bicikala, rolera, večera, ručak, bioskop, osetila se malo netrpeljivost, ali vremenom kada smo to više puta radili i kada smo znali zbog čega to radimo, počeli smo konačno da uviđamo vrline jedno drugog".
Ona je istakla da je ćerka nijednom nije pitala da li će se ona i njen bivši muž pomiriti, ali dodaje i da je sa detetom puno pričala o tome i da joj je nekoliko puta to i rekla.
S tim u vezi, dr Milanović je odgovorila na pitanje kako dete može da shvati takav odnos i kako mu objasniti situaciju.
"Treba pratiti razvojnu dob, kako odraslost ličnosti tako i emocionalnu zrelost i mogućnost da dete emocionalno nešto razume. Zapravo, jako je važno zaštititi dete od svih suvišnih informacija koje bi ga povredile. Ima vremena kada ćemo sa detetom porazgovarati o stvarima koje su deo objektivne stvarnosti. Dete primarno ima samo po sebi egoističnu crtu, gde ono percipira stvarnost kao da je ono centar sveta. Iz tog razloga često i doživljava da je ono krivo za razlog i zato je važno da roditelji budu upućeni jedno na drugo i tu vrstu zajedništva održe bar na ovako fantastične načine – povremeno ručak, bioskop, roleri. Dakle, mi moramo povremeno, bez obzira što su tu netrpeljivosti, da radimo zarad nekih kognitivnih razumevanja zašto je to važno, a vremenom će se pojaviti i ti prijatni osećaji kada postanemo dobri jedni prema drugima, to je jako važno", zaključila je.
BONUS VIDEO: