“Tata me je naučio da radim stvari kao što je menjanje ulja i zauzimanje za sebe. Ali on je takođe bio usklađen sa svojom ženskom stranom i nije imao problema da plače preda mnom. Toliko sam naučila gledajući ga kako pokazuje svoje emocije i plače.
Odrastajući u SAD-u, poruka je bila jasna: muške osobine, kao što su agresija, disciplina i logika, se najviše poštuju, a ženske osobine, kao što su saosećanje, intuicija i kreativnost, su bezvredne. Mi smo van ravnoteže jer ne vidimo dalje od podele na muške i ženske emocije, ne vidimo kako bez obzira na pol, žensko i muško postoji u svakom od nas. Naučila sam da gledam dalje od te podele i u mladosti preko mog oca- visokog čoveka sa snažnim, često konzervativnim mišljenjima- koji nikada nije umanjio svoja očekivanja zbog mog pola i koji se nije plašio da mi dozvoli da ga vidim kako plače.”
Naučio me je muškim stvarima
“Na kampovanju kada sam imala 4 godine, tata je sedeo sa svojim prijateljem dok sam se ja igrala sa trogodišnjim sinom njegovog druga. Kada me je dečak udario, potražila sam pomoć od tate. "Zauzmi se za sebe", podsticao me je tata očima, a kada nisam, dečak me je udarao iznova i iznova. Kada sam treći put pogledala tatu, rekao je: "Udari ga po prokletom nosu!" Taj put sam ga poslušala. Tatin prijatelj je pitao: "Sigurno znaš šta radiš?" Tata se nasmejao, ali je znao šta radi. Učio je svoju najstariju ćerku da se potvrdi unutar muške matrice kojom će se kretati do kraja života.”
“Bila je 1985. i tata je verovao u bolju budućnost. Često je govorio meni i mojoj sestri: "Dok odrasteš, žene će vladati svetom." Svakog dana održavale smo očev automobil — ruke su nam bile prekrivene crnom mašću dok smo menjale ulje i ispuštale ga u limenku. A kada bih došla kući i hvalila se da sam pobedila sve osim dva dečaka u fiskulturnoj sali, tata se razveselio kada sam dodala: "Sledeći put ću ih sve pobediti!" Tata je namerno negovao muškost u svojim ćerkama, i nije bio jedini. Ali ono što me je naučilo da budem i žensko, je nešto što nisam učila nigde drugde.”
Ali naučio me je i ženskoj nežnosti
“Tananija poruka moje mladosti došla je kroz posmatranje. Moji roditelji su učestvovali u kućnim i svim zadacima vaspitanja dece.Tata me vozio dva puta nedeljno na časove plesa i na tim vožnjama je postao moj emocionalno sidro dok smo pričali o nadama, snovima i borbama. Šminkao nas je za plesne recitale i lakirao nam nokte. Peglao je, kuvao i čistio zajedno sa mamom. I dok sam odrastala, viđala sam tatu kako često plače. Pogledao bi me posle recitala, trke na stazi, ili popodnevnog plivanja, sa staklenim očima i rekao nešto o tome koliko je ponosan, zahvalan ili srećan što me ima za ćerku. Svakog Božića smo gledali „To je divan život“, a kada god je Džimi Stjuart trčao u zagrljaj svojoj porodici, tata je plakao.
Njegove suze nikada nisu bile skrivene, nikada nešto čega se treba stideti, a hteo on to ili ne, njegova neskrivena sentimentalnost mi je pokazala da muškost i ženstvenost postoje u svakom od nas. Preko tate sam videla kako, bez obzira na pol, možemo da budemo orijentisani na akciju, disciplinovani, asertivni, ranjivi , saosećajni, radoznali i voljni da delimo svoje unutrašnje ja. To me je naučilo šta da tražim u partneru i da to prihvatim u sebi. To nije bila poruka koju sam često čula negde drugde. Žene i muškarci su proveli godine uklapajući se u kalup muškosti koji definiše našu kulturu, i ja sam to morala. Ovih dana, dok se krećem po muškoj matrici, očeve suze me guraju dalje od ovih krutih podela."
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO