Razvod je poslednji korak za okončanje toksične veze ili braka. Neophodno je da deca odrastaju formirajući zdravu vezu sa oba roditelja – stoga postaje neizbežno da se roditelji sastanu i komuniciraju. Dok biti ravnopravan roditelj funkcioniše za parove koji su voljni da ostave svoje razlike zarad dece, paralelno roditeljstvo je ono što je nekima potrebno da bi stvari bile podnošljive.
Šta je paralelno roditeljstvo?
Definicija paralelnog roditeljstva, prema Psychology Today, je „aranžman u kojem razvedeni roditelji mogu da budu zajedno roditelji putem odvajanja jednog od drugog“. Kada je situacija između roditelja neprijateljska, paralelno roditeljstvo minimizira interakciju između njih dvoje, tako da je manje verovatno da će jedni drugima ići na živce kada su deca u blizini. Omogućava da dvoje odraslih budu autentični roditelji, svako na svoj način i da se istovremeno odvoje od bivšeg. Posebno je korisno kada imate posla sa narcisoidnim bivšim partnerom, koji odbija da bude kooperativan ili razuman, čineći srdačan odnos nemogućim.
Paralelno roditeljstvo protiv zajedničkog roditeljstva
Iako zajedničko roditeljstvo i paralelno roditeljstvo izgledaju slično na površini, oni su potpuno različiti pristupi vaspitanju dece nakon razvoda.
U situaciji zajedničkog roditeljstva, obe osobe su se složile da održavaju uljudnost i da budu u potpunosti posvećene planu, kako bi on mogao da funkcioniše. Zajedničko roditeljstvo podrazumeva značajnu interakciju između roditelja, kako na javnim tako i na privatnim mestima, kako bi zajednički učestvovali u roditeljskim obavezama. Plan zajedničkog roditeljstva je centralni u procesu u kojem se izrađuje plan kako bi oba roditelja bila na istoj strani i da bi se oni proaktivno uključili u donošenje odluka u korist deteta. Naglasak je takođe na tome da se mogućnost sukoba svede na minimum dok obavljate roditeljske dužnosti.
Paralelno roditeljstvo, s druge strane, je pristup koji bi funkcionisao kada jedan ili oba roditelja apsolutno nisu voljni da se povinuju uslovima zajedničkog roditeljstva, ili su u stanju stalnog sukoba i nisu u stanju da komuniciraju. Paralelno roditeljstvo je metod za roditelje da samostalno provode vreme sa svojom decom, minimiziraju kontakt sa svojim bivšim i izbegavaju da povređuju decu kroz sukobe. Osnovna pravila za paralelni roditeljski plan su stroža, zbog čega je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, paralelno roditeljstvo bolje od zajedničkog roditeljstva. Izrada plana uključuje odlazak na sud i sudiju da utvrdi plan, na osnovu argumenata i dokaza.
Koje su prednosti biti paralelni roditelj?
Ako razmišljate o paralelnom roditeljstvu, evo njegovih prednosti:
1. Smanjene smetnje
Paralelno roditeljstvo omogućava oba roditelja imaju svoje roditeljske stilove, bez mešanja drugog roditelja. Ne moraju da brinu o tome da sami sebe objasne, ili zašto dozvoljavaju deci da rade određene stvari, a ograničavaju druge. Pošto nema kontrole nad tim kako druga osoba postupa i veća je i potreba za odgovornijim roditeljstvom na obe strane. Posledice onoga što se desi detetu neće imati nikakve veze sa drugim roditeljem kada dete nije kod njega, već je odgovornost samo onog koji jeste. Stoga je od suštinskog značaja da se malo opustite da bi to funkcionisalo.
2. Smanjeni stres
Gotovo svi razvodi koji se završavaju tako što se oba roditelja opredele za paralelno roditeljstvo uključuju velike nesuglasice i izlažu decu emocionalnom previranju sukoba. Paralelno roditeljstvo prvenstveno ima za cilj da zaštiti decu od negativnih efekata sukoba i da omogući zdravo i mirno okruženje. Pošto je komunikacija između roditelja minimalna, deca su manje izložena oštrini sukoba između roditelja. Ovo smanjuje stres ne samo za roditelje, već i za decu.
3. Minimalna interakcija između roditelja
Jedno od najvažnijih pravila paralelnog roditeljstva je da postoji što manje interakcije između roditelja. Pošto je fokus paralelnog roditeljstva da se direktan kontakt između roditelja svede na minimum, izbegava se stres za sve. Jedan ili oba roditelja često su zabrinuti da pozovu drugog na važan događaj, kao što je rođendanska zabava. Paralelno roditeljstvo postavlja osnovna pravila za takve scenarije i minimizira mogućnosti susreta. Važne odluke se takođe donose zrelije, a nesuglasice se rešavaju na zreo način bez odvlačenja dece u prve redove.
4. Omogućava postepeno zarastanje
Nekim ljudima je potrebno mnogo godina da se izleči trauma gorkog razvoda. To pogađa ne samo pojedince, već i njihove porodice. Nalet na bivšeg često ugrožava ovaj proces lečenja kada su deca uključena. Paralelno roditeljstvo može ublažiti ovaj efekat držeći roditelje podalje jedne od drugih, a da ipak ostanu uključeni u živote svoje dece. Razdaljina takođe izbegava ispade direktnog susreta i daje im vremena da reaguju proaktivno umesto reaktivno. Komunikacija putem e-pošte i tekstualnih poruka čini stvari zvaničnim i zaustavljaju emocionalne izlive koji bi mogli da poremete proces kretanja.
Kako napraviti paralelni roditeljski plan
1. Odlučite kako će vreme biti podeljeno sa decom.
Važno je jasno odrediti gde će deca provoditi radne dane i vikende. Ako su sa jednim roditeljem određenim danima, moraju da budu sa drugim drugim. Odmor, praznici, pa čak i rođendanske zabave najbolje je planirati rano, na početku godine, kako bi se izbegao sukob. Bilo kakve promene u postojećim planovima treba da se izvrše uzimajući u obzir punu dobrobit deteta.
2. Odredite tačno vreme koje dete treba da provede sa roditeljem.
Što je plan detaljniji, to je bolji za sve, jer ne ostavlja mesta zabuni i mogućnosti za manipulaciju. Ovo takođe uključuje tačno vreme preuzimanja i odlaska za oba roditelja. Na primer, ako deca ostanu sa majkom od nedelje u 19 časova do polaska u školu u petak, biće sa ocem do nedelje u 19 časova.
3. Imajte unapred određenu lokaciju za preuzimanje i odlazak.
Pošto je cilj da se komunikacija između roditelja svede na najmanju moguću meru, deca se ne smeju ostaviti u roditeljskoj kući. Idealno je odabrati lokaciju kao što je parking između obe kuće, ili stan zajedničkog prijatelja ili rođaka. Ako je neprijateljstvo veliko, postaje važnije da postoji zajednički prijatelj ili rođak koji je neutralan i može pomoći u prebacivanju dece.
4. Odredite kako postupati sa promenama plana
Otkazivanje će se obavezno dogoditi na oba kraja, pa imajte plan da se nosite sa situacijom kada se to dogodi. Imajte jasan plan o tome kako će nadoknaditi vreme i da li će. Primer može biti da roditelj provede dodatni slobodan dan na poslu sa detetom, ili da provede dodatno vreme tokom raspusta.
5. Imajte plan za ublažavanje sporova
Iako je ideja paralelnog roditeljstva da se sukobi svedu na minimum, oni bi se neizbežno pojavili. Posrednik kojeg imenuje sud je dobar posrednik za rešavanje sukoba. Umesto da se razmenjujete jedni sa drugima, posredniku se može zakazati sastanak za rešavanje spora.
Postoje li nedostaci paralelnog roditeljstva?
Jedan od glavnih nedostataka paralelnog roditeljstva su konfliktni stilovi roditeljstva. Pošto svaki roditelj donosi odluku bez konsultacija sa onim drugim, deca često bivaju zarobljena u pristupima koji mogu biti zbunjujući. Na primer, ako jedan roditelj želi da dete bude kod kuće u granicama od osam uveče, a drugi roditelj im dozvoli da ostanu vani do deset uveče, to bi stvorilo napetost između roditeljskih stilova njih dvoje i frustraciju za dete. Roditelji bi takođe mogli da se takmiče za vreme provedeno sa detetom i da se više fokusiraju na količinu, a ne na kvalitet vremena provedenog. Deca se takođe mogu koristiti kao oružje za osvetoljubivog bivšeg supružnika koji želi da dobije drugog. Stoga negativno govorenje o drugoj osobi takođe može imati ozbiljne posledice na decu.
Ovi saveti za paralelno roditeljstvo trebalo bi da vam daju ideju o tome šta ovaj pristup podrazumeva. Iako izgleda slično zajedničkom roditeljstvu, paralelno roditeljstvo je sasvim drugačije, sa strožijim i jasnijim osnovnim pravilima.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO