Zamislite da živite u drugoj najsrećnijoj zemlji na svetu? Nema lepšeg sna od toga, ako nas pitate. Danska je prema listi World Happiness Report 2022. godine bila na drugom mestu. Pre nje je samo Finska. Dakle, Skandinavci žive najsrećniji život. Blago njima.
Ilana Buhl ima 30 godina i otkrila je iz ličnog isukstva 7 razloga zašto je Danska toliko divna za život, a njenu priču prenosi Cnbc.com.
"Ne čudi me što je Danska druga najsrećnija zemlja na svetu. Kada sam započela studije u inostranstvu u Kopenhagenu 2013. godine, odmah sam se zaljubila u šarmantnu arhitekturu, ukusna peciva i opušteni način života.
Radila sam kao učiteljica u osnovnoj školi u Dalasu u Teksasu. Da bismo to proslavili, ja i moj prijatelj smo rezervisali letovanje u Evropi i naravno Danska je bila na spisku tog putovanja.
Tada sam upoznala Danca, svog sadašnjeg muža, preko aplikacije za upoznavanje. Ušli smo u vezu na daljinu, a nakon što smo se verili, spakovala sam kofere i kupila kartu u jednom smeru za Kopenhagen.
Kada smo se venčali, podnela sam zahtev za dobijanje boravišne dozvole u Danskoj koja je odobrena u roku od šest meseci.
Dobila sam posao u školi gde i danas radim. Danas, sa svojih 30 godina provodim dosta vremena deleći svoja iskustva na društvenim mrežama. Srećna sam i zadovoljna svojim životom u Danskoj, kao učiteljica i majka.
Evo zašto je Danska srećnije mesto za život i rad:
Radim po normalnom rasporedu
U Teksasu sam imala ugovor po kojem sam radila 45 sati nedeljno, od 07:30 časova do 16:15 časova, ali to je bilo više od 55 do 60 sati nedeljno. Imala sam malo vremena da napravim školske planove, pa sam to morala da radim kod kuće, prekovremeno.
U Danskoj, standardna radna nedelja je 37 sati, a ponekad i više da bi se nadoknadilo slobodno vreme tokom letnjeg i školskog raspusta. Većina Danaca striktno radi onoliko sati za koliko je plaćena.
Većina ima pet nedelja plaćenog odmora godišnje
Dobijamo pet nedelja odmora godišnje i sve to koristimo. Danci obično uzimaju dve do tri nedelje odmora tokom leta i jednu do dve nedelje oko Božića.
Javni prevoz je efikasan
Koristim gradski prevoz i vožnju metroom u Kopenhagenu u trajanju od 40 minuta od kuće do posla. Mesečna karta za tri zone košta 639 danske krune (DKK) mesečno, odnosno 93 američkih dolara. To je mnogo manje od onoga što sam trošila na plaćanje goriva za vožnju automobilom u Americi. Najbolje od svega je što nikada ne moram da brinem o pronalaženju ili plaćanju parkinga.
Veća mi je plata
Nastavnik sa 10 godina iskustva u Danskoj ima prosečnu platu od 55.805 dolara (oko 53.000 evra). To je u rangu sa američkim prosekom od 54.456 dolara. Ali prosečan samac u Danskoj plaća 35,5 posto poreza na dohodak godišnje i prima beneficije poreskih obveznika, poput javnog zdravstva, dok prosečan samac u Americi plaća 24,8 odsto poreza, ali ne mora nužno da ima iste beneficije. Kopenhagen je i dalje skupo mesto za život, pa svakako pomaže što imamo dve plate u kući. Moj suprug radi u finansijama.
Snažan sistem javne zdravstvene zaštite
Danska ima univerzalni decentralizovani sistem zdravstvene zaštite. Nacionalna vlada preraspoređuje prihode od poreza lokalnim samoupravama, koje zatim distribuiraju zdravstvene usluge svojim građanima po niskoj ceni ili besplatno.
Otkako sam se doselila ovde, počela sam da cenim državni zdravstveni sistem. Nekoliko puta sam bila upućivana kod lekara specijaliste ili u bolnicu i sjajno je da ne moram da brinem o nepredviđenim troškovima.
Svi pregledi, uključujući dva ultrazvuka i boravak u bolnici jednu noć bili su besplatni – svi su plaćeni putem poreza na dohodak. Medicinska sestra mi je bila u poseti nekoliko puta nakon porođaja da bi proverila kako mi je sin, bez dodatnih troškova.
Porodiljsko odsustvo trajalo mi je 16 meseci
Porodila sam se u maju 2021. ali mi je porodiljsko počelo šest nedelja pre termina, pa sam već u martu prestala da radim.
Ostala sam na plaćenom odsustvu do novembra, a onda sam dobila državne pare, dodatnih pet meseci. To je bilo oko 3.258 dolara mesečno bez poreza.
Uzela sam pet nedelja plaćenog odmora, a onda sam odlučila da uzmem mesec dana neplaćenog do kraja školske godine. Mogla sam da provedem tu prvu godinu fokusirana isključivo na sina i porodicu bez stresa oko posla.
Vrtić je dobro regulisan
Svako državno obdanište ili vrtić ovde koštaju isto. Za decu mlađu od tri godine to je oko 536 dolara mesečno ili 632 dolara – ako je obezbeđen ručak. Postoji subvencija zasnovana na prihodu domaćinstva sa niskim primanjima kao i popust za porodice s više dece.
Danski vrtići stavljaju naglasak na društvene veštine i igru na otvorenom, a moj sin u tome zaista uživa.
(Zadovoljna.rs/Yumama)
BONUS VIDEO: