Post na Tviteru koji je izazvao veliku medijsku pažnju je samo okidač za mnoge parove u Srbiji koji prolaze jako tešku i mučnu proceduru usvajanja dece.
"Supruga i ja smo odlučili da pokušamo da usvojimo devojčicu. To planiramo već tri godine, ali nismo bili sigurni, što zbog korone, što zbog nerešenog stambenog pitanja. I jedno i drugo je maltene pri kraju, rešava se. Trebaju nam sve informacije, tako da, ako ste imali iskustva, pišite", glasi tvit jednog muškarca iz Srbije.
Ovo nije samo problem pojedinca, već borba velikog broja bračnih parova u našoj zemlji. Zbog toga smo istražili kako zapravo izgleda procedura usvajanja. Centar za socijalni rad ima nadležnost organa staratelja i donosi odluku o usvojiteljskoj porodici. Za dete je zadužen Centar prema mestu prebivališta, odnosno, boravišta deteta. Takođe, Centar za socijalni rad je institucija u kojoj sve počinje. On prima zahteve, sprovodi stručne procedure i utvrđuje podobnost svakog para ili pojedinca koji aplicira za usvajanje.
Podaci o deci koja su podobna za usvojenje kao i podaci o usvojiteljskim porodicama, nakon izvršnih stručnih postupaka, dostavljaju se nadležnom Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Ukoliko Ministarstvo konstatuje pravilnost i zakonitost kompletne procedure, podaci se unose u registar. Prema tome, baza podataka sadrži podatke o deci opšte podobnoj za usvojenje, o usvojiteljima – državljanima Republike Srbije koji su dobili podobnost za usvojenje. Baza podataka je strogo poverljiva.
Ko može da usvoji dete?
Kako nalaže aktuelan Porodični Zakon, usvojitelji mogu biti građani Srbije, ali i strani državljani. Ako je dete 12 meseci u Jedinstvenom ličnom registru i za njega se ne mogu naći domaći usvojitelji onda se usvojenje može dozvoliti stranim državljanima. Takođe, oni mogu pristupiti usvajanju i pre tog roka ako nadležni Centar za socijalni rad utvrdi da je to u najboljem interesu deteta.
Decu mogu da usvoje bračni i vanbračni partneri, a zakon ne isključuje ni pojedinca kao mogućeg usvojitelja. Ali, kroz stručne standarde se nalaže da je bolje odabrati potpunu porodicu, zbog razvojnih procesa važnih za decu. Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina. Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.
Ko ne može biti usvojitelj:
- lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava;
- lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;
- lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika;
- lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.
Ko su deca koja se usvajaju?
To su deca koja iz različitih razloga ne mogu da žive sa svojim roditeljima ili njihovi roditelji nisu u mogućnosti da brinu o njima, deca čiji su roditelji preminuli, deca čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznatno njihovo boravište, kao i deca čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti. Mogu se usvojiti i deca čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.
Usvojenje je jedina mera zaštite najmlađih kojom se trajno menja porodični status deteta.
Proces usvojenja se odvija u nekoliko etapa:
1.etapa - Parovi zainteresovani za usvojenje deteta prvo podnose javne isprave u Centru za socijalni rad opštine na čijoj teritoriji žive
Dokumenta koja su potrebna dokumenta za usvojenje (za državljane Republike Srbije):
- zahtev za zasnivanje usvojenja
- kopija lične karte
- izvod iz matične knjige rođenih budućih usvojitelja
- izvod iz matične knjige venčanih
- uverenje u državljanstvu
- lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju budućih usvojitelja
- uverenje da budući usvojitelji nisu potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava
- uverenje da budući usvojitelji nisu potpuno ili delimično lišeni poslovne sposobnosti
- izveštaj nadležnog državnog organa, kojim se potvrđuje da se budući usvojitelji na nalaze na evidenciji osuđivanih lica i da se protiv njih ne vodi krivični postupak
- isprave kojima se dokazuju činjenice vezane za imovinsko stanje budućih usvojitelja
- uverenje o zaposlenju, primanjima i druge isprave kojima se dokazuje finansijsko i materijalno stanje budućih usvojitelja
- potvrda da budući usvojitelji nisu na evidenciji lica protiv kojih je određena mera zaštite od nasilja u porodici
- Potencijalni usvojitelji dostavljaju preporuke odnosno navode dve reference-osobe, sa kojima se obavlja razgovor. One treba da su u poziciji da referišu i komentarišu kandidatov osećaj za odgovornost, uključujući znanja, razumevanje i ljubav prema deci, dokaz o stabilnim odnosima, motivaciji za usvojenje i zrelosti ličnosti.
2. etapa - Procena podobnosti za usvojenje
Kada se uz zahtev priloži potrebna dokumentacija, i pravnik u Centru za socijalni rad zaključi da postoje uslovi – kreće procedura koji obavljaju drugi stručnjaci u timu, a to su socijalni radnik, psiholog i pedagog. U ovoj etapi se procenjuje opšta podobnost potencijalnih usvojitelja, koja podrazumeva procenu njihovih ličnih svojstava, motivaciju za usvojenje, partnerski odnos, stabilnost braka i drugi elementi koji su relevantni za procenu podobnosti.
3. etapa - Program pripreme budućih usvojitelja:
Program pripreme za usvojenje sadrži različite teme koje prikazuju usvojenje, usvojenike i usvojitelje iz različitih uglova. Teme su propisane i odnose se na to da li supružnici u dovoljnoj meri razumeju šta je usvojenje, kakve su karakteristike dece bez roditeljskog staranja i dece podobne za usvojenje, kakva su njihova prethodna životna iskustva, kakve su posledice na razvoj, kako razgovarati sa detetom o usvojenju, kako se pripremiti za dolazak deteta, itd. Adoptivno roditeljstvo, još više nego biološko roditeljstvo zbog niza dodatnih zadataka, podrazumeva kompleksan prosec prilagođavanja i bračnog/vanbračnog partnera, i svakog pojedinca ponaosob. Cilj pripreme usvojitelja jeste razvijanje osetljivosti za potrebe dece, i sticanje znanja i veština potrebnih da bi se adekvatno odgovorilo na ove potrebe.
4. etapa - Nakon završene pripreme koja podrazumeva procenu, ali i samoprocenu supružnika da su spremni za usvojenje, podaci se dostavljaju Ministarstvu i oni ulaze u Jedinstveni registar usvojitelja. Time se potvrđuje da oni po zakonu imaju mogućnost da usvoje dete.
U ovoj etapi postoji kraći ili duži period čekanja, kada se usvojitelji pozivaju od strane centara za socijalni rad koji su nadležni za dete koje treba da se usvoji. Za svako dete se u zavisnosti od njegovih karakteristika dostavlja selektovana lista usvojitelja, od kojih stručnjaci centra za socijalni rad treba detetu da izaberu usvojiteljsku porodicu koja će u najvećoj mogućoj meri da odgovori na potrebe deteta.
Centri imaju ograničen rok da izvrše izbor porodice za dete, koji treba da traje do trideset dana.
Koliko brzo će neki par da bude kontaktiran, zavisi od njegovih očekivanja prema karakteristikama deteta koje procenjuje da može i želi da usvoji. Što je manje uslova i predrasuda prema detetu koje treba prihvatiti, veća je mogućnost da se ostvari želja za roditeljstvom i brže realizuje usvojenje.
(Yumama)