Mama Jovana je redakciji Yumama poslala priču koliko joj je teško pao trenutak kada se vratila na posao posle porodiljskog dok je beba imala 11 meseci. Priču koja nije samo njena, već i iskustvo mnogih mama prenosimo u celosti:
"Godinu dana sa bebom prođeš kroz trenutke najveće sreće i radosti, ali i trenutke iscrpljenosti, umora, bola i tuge. Drugim rečima rolerkoster emocija.Vremenom se stekne rutina, možda svaki dan izgleda isto ali moja beba raste postaje zrelija, sve više komuniciramo i sve više se upoznajemo.
Ali vreme brzo prolazi, taman kada sam počela da se opuštam sa svojom porodicom došao je trenutak mog povratka na posao.Nemam izbor, moram početi da radim, a moj život se promenio, moji prioriteti su postali drugačiji. Ne želim da napustim svoju bebicu koja je navikla da uvek budem pored nje.
Razmišljam svake sekunde kako će ona funkcionisati bez mene, da li će patiti, da li će iko moći da me zameni u svemu. Iako imam podršku mame i svekrve i dalje mi je teško".
Zauvek ću pamtiti taj prvi dan rastanka
" I došao je taj dan, ustajemo zajedno rano ujutru trudim se da se ponašam normalno, kao i svaki dan.... presvukla sam je, dala doručak i krenula sam da se spremam. Ona vidi da se ja ponašam drugačije, zalepila se za mene i ne da mi ni da se pomerim, nervoza raste.
Uspevam nekako da se spremim, moja mama stiže na "dežurstvo", a moja mrvica pada u histeriju. Bespomoćna sam, pokušavam da krenem, mama mi govori "molim te samo idi, biće još gore". Zatvaram vrata izlazim iz zgrade i dalje čujem neutešan njen plač. Skupila sam snage da dođem na posao, a knedla mi je u grlu, samo da ne zaplačem. Jer retko ko bi zaista razumeo koliko mi je sve ovo teško palo. Svi rade normalno, a ja samo razmišljam o toj mučnoj sceni našeg odvajanja i sve mi je teže da funkcionišem.
Stiže mi poruka da je sve uredu, da se smirila i da su u parku, na trenutak mi je lakše, ali samo ja znam koliko mi je teško palo to rastajanje.
Evo već dva meseca radim i svaki put prolazimo isti pakao ujutru, jedva stižem da se spremim i dođem na posao na vreme. Svi kažu proći će, navići će se, ali ona je još uvek mala beba i njoj je potrebna njena mama zbog toga mi je i dalje teško.
I svesna sam da će doći taj trenutak kada će mi mahati i sa osmeh ispraćati, a do tada ja ću svako jutro plakati sa njom jer samo mame znaju koliko je teško rastati se od svoje bebe."
Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.
Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.
(Yumama)