- Deca pimećuju kada u porodici postoji "miljenik", i to ume jako da ih zaboli.
- Jedna žena prisetila se kako su baba i deda u detinjstvu favorizovali decu njene tetke, te priznala da je to i danas boli.
Nejednako tretiranje dece i unuka nije retkost na Balkanu, pogotovu među generacijama rođenim pre dvehiljaditih. I nisu retke ispovesti ljudi koje svedoče o tome.
Jedna žena podelila je sa javnošću svoje isksustvo sa babom i dedom, koji su više favorizovali decu njene tetke. Starijim unucima ružali su prvenstveno više u materijalnom smislu - što je, prema njenom mišljenju, bio jasan pokazatelj "koga više vole".
Njenu priču vam prenosimo u celosti.
"Njima nova obuća, a mi lepimo staru"
"Ja sam bila najmlađe unuče od nas četvoro - dvoje od tetke i nas dvoje. Baba i deda su favorizovali tetku i njenu decu. Oni su uvek bili 'siroti', oni se pate u stanu u Beogradu, a mi imamo dvorište u našem malom gradu. Tetka nije radila ni jedan jedini dan u svom životu, ali joj je deda prepisao celu svoju penziju, a ona je velika, jer se bavio ozbiljnim, uglednim zanimanjem.
Devedesetih su oni kupovali markirane stvari, igračke, a mi smo lepili đonove lepkom, jer nismo imali novca za nove. Što je najgore, sve su to radili pred nama - odu s njima u grad, kupe im patike i kao: 'hehehe, pa eto, desilo se'.
Mene nije pogađao materijalni deo, ali jeste to sa pažnjom. Zapravo, jeste me pogađao materijalni deo, ali evo na koji način - kad kupe sladoled ili naprave neki slatkiš, podele nam svima, ali po sistemu 'najstarijem najviše, najmlađem najmanje', a tetkina deca su starija.
Baba nam je nekoliko puta poklanjala za rođendan ili Božić po kesicu susama ili sapun, što je za dete nepojmljivo. Nisam to nikada shvatala, i sada ne shvatam. Moja mama je sve uvek delila na ravne časti, bratski.
Danas, kada smo svi odrasli, oni se i dalje 'pate' u svojim stanovima u Beogradu. Moj brat je podstanar, a i muž i ja. Toliko o tome.
Dok smo studirali, ponekad bismo jedva krpili kraj s krajem, jer smo iznajmljivali stan u Beogradu. Morali smo da radimo paralelno sa studijama, a baba i deda nam ništa više od tegle džema nisu poslali.
Kada su se moji razveli, baba je dolazila kod moje majke (baba je sa očeve strane) i plakala kako žali jer mi nikada nije kupila lutku. Od tada je prošlo nekoliko godina - bila je na mojoj svadbi, ali osim poljupca, ni lutku, ni makar neki kolač nisam dobila.
To je samo nekoliko stvari od milion, ali prestala sam da se opterećujem. Baba i deda mog muža me vole više nego njega (kako on kaže) i zaista su divni ljudi. Volim da provodim vreme sa njima mnogo više nego sa svojim rođenima... ironija, zar ne?", zaključila je u svojoj objavi.
Da li su vam ovakve priče poznate? Pišite nam u komentarima.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
Izvor: zena.blic.rs/Yumama
