Vladimir i Valnetina Ivanovi iz grada Oštakova imali su dvoje dece i naizgled se činilo da su skladna porodica. Međutim, sve se promenilo 1968. godine kada im je nestao sin.
Naime, jedne noći malu Katju probudila je buka u kući. Otvorila je oči i videla svog dvanaestogodišnjeg starijeg brata Ljošu kako pakuje ranac, trpajući u njega hranu i ribolovački pribor. On ju je gestom zamolio da ćuti i tiho se izvukao iz sobe. Ulazna vrata su zaškripala.
Katja je ustala iz kreveta, pogledala kroz prozor - neki čupavi starac čekao je Ljošu u dvorištu. Za tren su oboje nestali u mraku. Devojčica se uplašila i otrčala u spavaću sobu kod oca i majke. Uznemireni roditelji su poslušali Katju i pojurili da traže Ljošu. Lutali su po komšiluku do zore, dozivajući sina, ali on je nestao bez traga. Ujutru su Ivanovi otišli u policiju, bili su ubeđeni da je u pitanju otmica.
Odmah pokrenuta velika potraga
Policija i lokalno stanovništvo počeli su potragu za Ljošom Ivanovim čim je prijavljen nestanak deteta. Podelili su područje na kvadrate i počeli da ih temeljno prečešljavaju; ribari u čamcima, pažljivo ispitujući vode jezera Seliger, pružali su pomoć na vodi. Sve su brinula dva pitanja: da li je dečak živ i ko je čudni starac koji ga je noću odveo iz kuće? Do večeri, jedan od tragača otkrio je telo blizu obale jezera. Izvukli su ga iz vode sa najmračnijim predosećajima, a onda su se začudili: to nije bio Ljoša, već neki dugokosi momak! Svi u tom kraju su se poznavali, ali ovaj mladić nije viđen ovde.
Sudeći po početnom pregledu, uzrok smrti je bio udarac teškim predmetom. Telo stranca je prosleđeno u grad, a potraga za dečakom je nastavljena. Već je bio mrak, ljudi su bili iscrpljeni, a nada da će dete pronaći živo brzo je bledela.
Dečak se sam pojavio
Ali onda se začula vika, i ubrzo je stigla vest: dečak je bio živ i sam je izašao u susret tragačima! Ljoša se iznenadio što ga traže i rekao je da je upravo otišao na pecanje, da ne poznaje nikakvog dedu i da je njegova sestra verovatno nešto videla u snu. Policajci su smatrali da dečak laže, ali nisu mogli da izvuku istinu iz njega.
Otkriven identitet preminulog stranca
U međuvremenu, bilo je potrebno utvrditi identitet preminulog stranca. Upiti su poslati širom regiona, i ubrzo je stigao odgovor iz Toržka: preminuli je bio vođa lokalnog pionirskog kampa, Igor Zinkov, koji je pre nedelju dana stavljen na poternicu zbog napada na štićenika. Rukovodstvo pionirskog kampa opisalo je Zinkova kao mračnog, ali ljubaznog momka, i niko nije očekivao da je sposoban da nanese štetu bilo kom od učesnika kampa.
Izgleda da je Zinkov, skrivajući se od policije, dospeo na ovo mesto. Sada je detektive zanimalo ko se bavio njim i zašto? Policija je bila sigurna da Ljoša Ivanov nešto zna o ovome i da to krije, pa su došli da posete kuću Ivanovih. Ljošin zabrinuti otac, Vladimir Ivanov, otvorio je vrata i rekao da mu je sin ponovo nestao!
Policajci su se iznenađeno pogledali: šta se dešava u ovoj porodici?! Zatražili su dozvolu da pregledaju Ljošinu sobu i dobili su je. Soba u kojoj su živeli Ljoša i njegova sestra Katja zbunila je detektive svojim spartanskim nameštajem i potpunim nedostatkom igračaka. Vojnički pojas, koji je visio sam na zidu, takođe je izgledao zloslutno. Vladimir Ivanov je objasnio da su igračke bile sklonjene i da su ih deca dobijala kada bi se dobro ponašala, a pojas je bio sredstvo vaspitanja, ništa neobično...
Zašto je dečak ponovo nestao?
Policija je brzo shvatila šta se dešava: otac je bio tiranin, kažnjavao je Ljošu i Katju, za svaku grešku dizao je ruku na njih. Izgleda da je to bio razlog zašto je Ljoša pobegao od kuće. Kasnije je Ljošina majka, Valentina Ivanova, priznala da je to slučaj i da nije mogla ništa da učini...
Pa, u međuvremenu, ponovo je organizovana potraga, a policajci i meštani su se razišli duž obala Seligera u nadi da će dečaka pronaći živog i zdravog. Dok su neki stanovnici tražili, drugi su se odmarali: grupa ribara je postavila kamp na obali jezera. Muškarci su večerali i legli da spavaju u šator. A noću ih je probudilo neko šuštanje pored vode. Istrčali su iz šatora; jedan od ribara je kod sebe imao pušku, iz koje je iz straha pucao u tamu.
Čuo se vrisak, a zatim je zavladala tišina... Ujutru su ribari pregledali područje, pronašli tragove krvi i, za svaki slučaj, prijavili incident policiji. Policija je stigla, pregledala mesto događaja i nije ništa pronašla. Sledećeg dana, u lokalnoj apoteci se oglasio alarm; uspeli su da uhvate lopova, ispostavilo se da je to Ljoša Ivanov. Plakao je, otimao se i tražio da bude pušten zbog važnog posla. Bio je primoran da kaže celu istinu.
Često je bežao od kuće, daleko od svog večito ljutog oca i kaiša. Pecao je, ponekad prenoćivši napolju.
Ljoša je tako opet pobegao, bacio štap za pecanje u vodu i sedeo na obali kada ga je iznenada s leđa napao čovek sa dugom kosom. Dečak je bio zatečen, nije mogao da se brani i već je osećao da će izgubiti svest, ali onda je napadačev stisak iznenada oslabio i on je pao u vodu. Ljoša se okrenuo i video čupavog starca sa palicom u rukama. Ispostavilo se da je to lokalni pustinjak, koji se predstavio kao čika Žora. Upravo taj čovek ga je spasao od napadača.
Bez reči, dečak i starac nisu razgovarali o sudbini napadača, a čika Žora mu je rekao da je nekada bio inženjer i porodični čovek, ali da je pre tri godine doživeo moždani udar, žena ga je ostavila, razvela se i izbacila iz stana.
Inženjer je pisao zahteve za pomoć vladinim agencijama, ali nije dobio odgovor. Snaga volje mu je pomogla da stane na noge, ali više nije verovao ljudima, pokušavao je da se drži podalje od njih, pretvarajući se u pustinjaka. Živeo je u zemunici koju je sam sagradio, pecao je, brao bobice, postavljao zamke i sve više se stapao sa prirodom, shvatajući da u njoj pronalazi svoju snagu i slobodu. Te noći je pecao kada je video dečaka i nitkova kako ga napada na obali. Nije mogao da okrene glavu i pomogao je dečaku da se izvuče iz nevolje...
Čika Žora i Ljoša su se složili da nikome neće reći šta se dogodilo. Starac je pitao da li Ljoša može da donese nešto hrane, nije imao redovne obroke. Ljoša je pristao, zajedno su stigli do kuće Ivanovih, dečak je tiho ušao unutra, sakupio namirnice i izašao. Tada je njegova sestra Katja ugledala čudnog starca...
Ljoša je bio u poseti čika Žori ceo dan i ostao bi duže, ali ga je starac ubedio da se vrati, jer bi se roditelji brinuli. Međutim, kod kuće ga je čekalo još jedno grđenje, nakon čega je nesrećni dečak ponovo otrčao pravo kod pustinjaka. A sledeće noći čika Žoru su ranili ribari kada je u mraku naišao na njihov šator. Starac je uspeo da stigne do zemunice, ali je bio veoma bolestan, bili su mu potrebni lekovi. Ljoša je pokušao da ih nabavi u apoteci, ali je uhvaćen dok je pokušavao da uđe... Dečak je odveo policajce i bolničare do čika Žorine zemunice. Starac je već bio bez svesti i preminuo je na putu do bolnice...
Ljoša je bio veoma uznemiren smrću čika Žore i više puta je bežao od kuće. Roditelji su mu se ubrzo razveli, a majka ga je povela sa sobom u drugi grad.
BONUS VIDEO:
(stil.kurir.rs/Yumama/Nataša Zlatković)
