Milijana se udala za Erika i otišla u Švedsku: Otkrila je u čemu se vaspitanje dece tamo drastično razlikuje

Milijana je Erika upoznala na slavi kod rođaka. On se poslom zadesio u Kuršumliji u kojoj je ona radila kao doktor. Nakon prvog slučajnog sastanka, usledio je drugi slučajni i treći namerni. Četrnaest godina kasnije njih dvoje žive u skladnom braku u Švedskoj gde vaspitavaju ćerku.

Škole rade na principu da dete otkrije na sopstveni način kako ce da uči, dozvoljeno je da samo otkrije koji predmet mu više odgovara, da li će više da voli matematiku ili likovno, da kada se škola završi dete treba da se igra.

Prvu ocenu dobijaju u šestom razredu osnovne skole, do tada je ocenjivanje opisno. Dva puta godišnje je sastanak o napretku deteta između roditelja, deteta i učitelja, a tom prilikom dete aktivno učestvuje u sastanku.

Na roditeljskom sastanku, kada su svi roditelji prisutni, ne priča se o svakom učeniku ponaosob, ne raspravlja se o učeniku, već se priča kakav je plan i program za nastavnu godinu i koje aktivnosti će se održavati tokom godine.

Dete iz mešovitog braka ili dete roditelja koji su došli u Švedsku imaju uglavnom pravo na maternji jezik (ako imaju dovoljan broj učenika ili učitelja). Tako moje dete ima jednom nedeljno 45 minuta Srpski jezik.

Razlika postoji i prilikom vođenja trudnoće i porođaja gde suprug aktivno učestvuje na svakom pregledu, pri porođaju, kao i posetama kod babice i pedijatrijske sestre.

*Kakvi su njihovi običaji u odnosu na naše?

Što se tiče običaja, Šveđani pridaju značaj Božiću, Uskrsu i "Midsommar"(slavlje u susret letu).

Oni za razliku od drugih zemalja slave više Badnji dan. Tada se priprema bogata večera i dele se pokloni. Obično za trpezom imaju šunku, ribu, kobasice, krompir.

Približno ista trpeza je i za Uskrs, Midsommar i Novu Godinu. Pije se na primer vino, crno i belo, šnaps (nešto poput naše rakije sa različitom aromom na primer zova i Julmust ili Påskmust (nesto tipa gaziranih pića). Mislim da koriste vise sosova od nas dok mi koristimo više salate. Oni ne pripremaju zimnicu što mi radimo. Ali zato beru pečurke, borovnicu, lingon... Moje mišljenje je da kod Šveđana je bitno da se ne gubi puno vremena u kuhinji, vole ukusnu hranu i prihvataju recepte iz drugih zemalja.

Mislim da su dobri u stvaranju muzike, vole sport kao hokej, fudbal, atletiku i pridaju značaj fizičkoj aktivnosti. Puno se vozi bicikl i kad kod je moguće izbegavaju auto... Kod mene na poslu samo oni koji ne žive ovde u gradu dolaze kolima na posao.

*Kako izgleda vaspitavati i odgajati dete u Švedskoj?

Kada smo dobili dete išli smo zajedno na kontrole, pratili njen rast i razvoj i zajedno odlučivali oko njenog vaspitanja. Vrtić je bio u blizini, obično je Erik ostavljao ujutru, a ja sam je uzimala po podne. Deca su uglavnom mnogo napolju i dosta se igraju. Obično pedagozi pokušavaju da im čitaju ujutru pre doručka.

Posle doručka se igraju (unutra ili van), zatim sledi fruktstund što znači da svi zajedno jedu neku voćkicu, nastavljaju sa igrom (tu su uključene razne aktivnosti za pokretanje motorike i razmišljanja), a onda sledi ručak. Posle ručka ukoliko deca žele mogu da odspavaju malo. Posle sledi igra i na kraju užina pre odlaska kući.

Većina dece legne rano, recimo oko 19-19:30.

Što se tiče škole, do sada je naša ćerka imala zadatke/obaveze/čitanje u školi. Domaći je bio da jednom nedeljno pročitaju jedan odlomak iz knjige koja je po školskom planu za tu godinu i odgovore na tri-četiri pitanja. Imaju matematiku u školi, a kod kuće, preko tableta, rešavaju zadatke kroz igru.

Što se tiče jezika, ja ćerki pričam i čitam na Srpskom, a Erik na Švedskom. Kad dođu praznici, kako naši, tako i Švedski, slavimo zajedno oba. Čak i Erikovi roditelji žele da su deo naše tradicije.

BONUS VIDEO:

(stil.kurir.rs/Yumama/Nataša Zlatković)