BAJKOVITA PRIČA O VESELOM MEDVEDIĆU IMA I SVOJU TAMNU STRANU: Vini Pu nije slavom, učinio svog stvarnog dečaka srećnim

Ideju za lik i priče o medvediću Vini Puu, njegovim avanturama u šumi sa drugarima i dečakom autor A.A. Milnea je dobiood svog sina Kristofera Robina ili Bilija i njegovih plišanih životinja, kako prenosi Sheknows. Milne je dobio tako što je dane provode igrajući se u šumi sa svojim sinom i njegovim plišanim igračkama. Bili bi donosio svoje plišane životinje i on i njegov tata smišljaju priče o svojim avanturama.

Čitaoci su svuda želeli da upoznaju pravog Kristofera Robina, dečaka u centru ovog naizgled magičnog sveta. Izbačen u centar pažnje svojih roditelja i izdavača, Bili je paradirao za medije, ne shvatajući zašto ga svi stalno zovu Kristofer. Ali sve što je mali dečak želeo je da se igra u šumi sa svojim ocem.

Pošto je pažnja medija širom sveta bila usmerena na njegovog sina, Milne je postao ljubomoran. On je ipak bio pisac i počeo je da negoduje na svog sina. Kada je počeo da izbegava Bilija, dete je postalo zbunjeno i povređeno. Dve nedelje blaženstva koje je proveo igrajući se i povezujući sa ocem sada su izgledale samo kao san. Njegov život se pretvorio u provođenje dugih dana u susretu sa nepoznatom decom i odraslima okruženi kamerama, primorani da nose odeću prikazanu u knjizi.

Milne je napisao četiri knjige Vini Pu, ali je pristao da prestane da ih piše na zahtev Bilija, koji je tokom školovanja stalno bio maltretiran i premlaćivan. Ostali dečaci nisu cenili medijskog mezimca i hteli su da ga postave na njegovo mesto. Bili je bio primoran da nauči kako da boksuje da bi se zaštitio.

Ono što je toliko iznenađujuće u ovoj priči je da knjige Vini Pu i dalje donosi radost deci skoro 100 godina nakon što su napisane. Sigurno ih je, čini se, mogla napisati samo dobra i ljubazna duša, što nije baš najbliže surovoj istini.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO