'Rastavljena majka nije jadna žena. Ona je hrabra žena. Borac': Reči mame koje su potresle region

Ne poželite razvod nikad.

Ne razmišljam o rastavi, ni u jednom delu mozga, ali neki događaji oko mene naveli su me da napišem ovaj članak. Želim dati podršku svima koji su nesrećni u braku, pogotovo ženama.

Dete sam rastavljenih roditelja. Prekasno rastavljenih roditelja. Odrasla kao katolkinja u malom mestu na ostrvu, moja je mama viđala samo čitave porodice. Zato se godinama borila da održi u životu svoj brak u kojem je bilo nas dvoje dece.

Pričala je sa sveštenicima, govorili su joj da izdrži, iako je već bilo znakova nasilja. Neću o tome kakvo je nasilje bilo posredi, samo ću vam reći da psihičko nasilje često boli puno više od fizičkog. Nevidljivo je, pa vam ne veruju. Modrica se vidi, uvreda i ponižavanje ne.

Sećam se, bio je kraj leta nakon mog prvog razreda osnovne, godinu dana otkad sam počela da mucam jer sam videla jedan prizor mame i tate koji me prestravio. Živeli smo tad u Splitu. Vratila sam se kući nakon dugog leta na ostrvu kod bake i deke, ušla u stan i bilo je neobično tiho.

Tata više ne živi s nama, tiho je rekla mama i sagela se da me uteši. Hvala bogu, rekla sam.

Ljudi moji, ja se sećam osećanja olakšanja, a imala sam samo 7 godina. Osetila sam da je mami lakše. Tata je prema meni uvek bio dobar, bila sam njegova mezimica, ali osetila sam olakšanje.

Jer život u kući gde se dvoje odraslih vidno ne slažu, a kamoli nešto gore, jeste najgore odrastanje. Detinjstvo iz pakla nije detinjstvo u kojem mama i tata ne žive zajedno, detinjstvo iz pakla je ono u kojem mama i tata žive zajedno, ali se ne podnose. Ili jedan od njih ne podnosi onog drugog.

Nije lepo biti dete rastavljenih roditelja. Tata fali. Ili mama fali. Tužno je to za dete. Ali živeti tako da pred očima deteta gazite ženu ili muža, da ih ponižavate, da im govorite kojekakve stvari, vičete, lupate ormarima i vratima još je tužnije.

Odgajate tako još jednu generaciju koja će kad odraste vikati i lupati. Jer dete misli da je to normalno, uči obrasce i ne zna kako da ih prekine.

Moja mama je uspela da se razvede. Smogla je snage da kaže "ne" tom životu, ogovaranjima u selu i kaže "da" boljem životu za sebe i svoju decu.

Odrasla sam srećna samo zbog mame. Stvorila je naš svet pun ljubavi i tihih tonova, svet pun razumevanja za greške. Danas kad sam i sama mama, vidim koliko nas je štitila i žao mi je što je umrla da joj sad ne mogu reći još jednom Hvala ti mama za sve.

Najviše joj hvala jer mi je pokazala da ljudi sami biraju svoju sreću i da njihove odluke kroje i tuđe živote. Naučila me da ne treba tolerisati loše odnose, da žena treba da ima svoj novac i slobodu da kaže ne.

Rastavljena majka nije jadna žena. Ona je hrabra žena. Žena borac. Žena koja iznova kreće. Poštujte je, umesto da ih ogovarate. Treba imati snage napustiti loše navike.

Za vas koji loše govorite o rastavljenim ženama imam jednu basnu s porukom:

Lisica i grožđe

Gladna lija, tražeći sebi hrane, vide vinovu lozu, pa pod lozom stane. Ogleda je, ima li na njoj roda, da joj gladnoj slatke hrane poda.
Ima grožđa, baš krasna. Samo da se i ubrati može. Ali se loza oko bresta vije, pa je teško do njega doći. Teške brige lisicu sad muče.
Ona misli mîsli svakojake; skočila bi, da imade krake. Poletela bi, da imade krila. Mlatila bi, da imade ruke; ali ih nema, pa sad eto teške muke.
Vidi lija da se grožđa neće dočepati, protiv srca grožđu se nasmeje i reče: “Brala bih te, ali si kiselo, a ja berem samo grožđe zrelo!

Lako je mrzeti ono što ne možemo imati. U ovom slučaju snagu da ostavimo loš brak.

Je li vaš brak toliko loš da morate učiniti sve da vam se tuđi učini još gorim, pa da vama bude lakše?

zadovoljna.dnevnik.hr

Pročitajte i...