Divan razgovor vodili smo sa jednom damom iz malog sela, sa prostranim dvorištem u kom deca svakodnevno trčakaraju i igraju se. Mama Daliborka ima troje dece - dva sina od po 9 i 6 godina i trogodišnju ćerkicu. Vesela mama rešila je da sa nama podeli svoju priču o petočlanoj porodici i odgovori nam na nekoliko pitanja.

Na početku, govorila je o važnoj životnoj odluci za supruga i nju - stvaranju velike porodice. 

- Kao i svaki bračni par, planirali smo decu. Prvo je, naravno najveća radost. Onda smo se odlučili na jos jedno, da prvo ne bude samo. Treće smo planirali, ali ne tako brzo kao što se i desilo.

Nije bilo svejedno - troje dece, mnogo obaveza, ali kako bude biće. Sad kada je tu, shvatii smo da nam je upotpunila porodicu.

Zašto toliko dece - tu smo se jednoglasno slozili.

Moj muž je odrastao sam, bez braće i sestara, samo sa ocem. Ja sam odrasla u punoj kući, okruženama tetkama i uglavnom braćom. Svi smo bili jedna velika porodica.

Suprug nije hteo da njegova deca odrastaju sama. Ja, naravno, želela i dalje veliku porodicu.

Ispričala nam je i koliko promena u život može doneti treće dete. Kao majka troje dece sada, ona je otkrila i kako izgleda život sa više mališana.

- Prvo dete nas je istreniralo za narednih desetoro. Velika promena je bila kada je stigla devojcica, kako u porodici preovladavaju dečaci. Drastričnih promena nije bilo. Ona je sada svima centar sveta, a naročito svojoj braći.

Život sa više mališana je jako napredvidiv i buran. Svaki dan zavisi od toga kakvog su raspolozenja kada ustanu. Nekad nam je sve potaman i divno, bez prepirki, svađe, prkošenja, otimanja. 

A nekada mi se čini da izbija treći svetski rat!


Priče velikih porodica: 'Nekada mi se čini da izbija treći svetski rat. A jedno bez drugog ne mogu'. Foto: Privatna arhiva

Naravno, u velikoj porodici mora postojati i poteškoća.

- Najteze je svima udovoljiti. To su tri potpuno različita karaktera, svakome treba drugaciji pristup. A od nas se uglavnom očekuje da budemo pravedni.

Najlepše je kada su svi zajedno, kada se slažu, kad žele da poslušaju, kad su srećni i podržavaju se.

Ipak, podrška bake i rodbine je uvek tu ako zatreba.

- Živimo sami. Pomoć imamo kada treba nešto obaviti, pa da se pričuvaju. Imamo samo moju majku, koja nam je jedina baka tu, pa pomaže koliko može. Isto tako i sestra, brat ,sestrići, komšinica. Uglavnom ne tražimo pomoć, jer znamo da je naporno biti sa njih troje.

Kako ih je troje, tu mora postojati razmirica, ali i beskrajne ljubavi. Mama Daliborka govorila je i o tome kako se mališani međusobno slažu.

- Kako se slazu? Pa ima svađanja, tuče, otimanja, prkošenja... Ali jedno bez drugog ne mogu. Vole se i brane međusobno. Ljubomorni nisu nikako. Setricu su prihvatili bolje nego što smo očekivali. Čak smo morali da je sklanjamo koliko su je ljubili i mazili (gnjavili).

Kao dva starija brata čak i paze na sestricu i jedan na drugog kada ja moram na kratko napolje, do toaleta i slično.

Uz sve obaveze, i mami je potreban mir, te nam je otkrila gde ona uspeva da ga pronađe.

- Ja sam inače jako staložena i mirna osoba, uvek negde pronađem svoj mir. Najviše volim da budem sa decom bez bilo kakvih obaveza. Da idemo negde da se zabavljamo. Ali volim i uveče kad svi zaspe da sednem da večeram na miru i popijem kafu. Iskuliram dva - tri sata. To mi je najveće opuštanje.

I kao najvažnije, na kraju svoje priče poslala je poruku svim majkama koje planiraju, ili očekuju treće dete.

- Potpuno podržavam izreku da to jeste više obaveza, ali i više ljubavi i sreće. Ko se izbori sa prvim i drugim, treće se ni ne oseti. Savet za mame je samo odlučno, svesno i hrabro doneti odluku. Jer je najbitnije sve troje držati na istoj visini.


Priče velikih porodica: 'Nekada mi se čini da izbija treći svetski rat. A jedno bez drugog ne mogu' Foto: Privatna arhiva