Priče velikih porodica: 'Nekada mi se čini da izbija treći svetski rat. A jedno bez drugog ne mogu'

Divan razgovor vodili smo sa jednom damom iz malog sela, sa prostranim dvorištem u kom deca svakodnevno trčakaraju i igraju se. Mama Daliborka ima troje dece - dva sina od po 9 i 6 godina i trogodišnju ćerkicu. Vesela mama rešila je da sa nama podeli svoju priču o petočlanoj porodici i odgovori nam na nekoliko pitanja.

Nije bilo svejedno - troje dece, mnogo obaveza, ali kako bude biće. Sad kada je tu, shvatii smo da nam je upotpunila porodicu.

Zašto toliko dece - tu smo se jednoglasno slozili.

Moj muž je odrastao sam, bez braće i sestara, samo sa ocem. Ja sam odrasla u punoj kući, okruženama tetkama i uglavnom braćom. Svi smo bili jedna velika porodica.

Suprug nije hteo da njegova deca odrastaju sama. Ja, naravno, želela i dalje veliku porodicu.

Ispričala nam je i koliko promena u život može doneti treće dete. Kao majka troje dece sada, ona je otkrila i kako izgleda život sa više mališana.

- Prvo dete nas je istreniralo za narednih desetoro. Velika promena je bila kada je stigla devojcica, kako u porodici preovladavaju dečaci. Drastričnih promena nije bilo. Ona je sada svima centar sveta, a naročito svojoj braći.

Život sa više mališana je jako napredvidiv i buran. Svaki dan zavisi od toga kakvog su raspolozenja kada ustanu. Nekad nam je sve potaman i divno, bez prepirki, svađe, prkošenja, otimanja. 

A nekada mi se čini da izbija treći svetski rat!

Priče velikih porodica: 'Nekada mi se čini da izbija treći svetski rat. A jedno bez drugog ne mogu'. Foto: Privatna arhiva

Naravno, u velikoj porodici mora postojati i poteškoća.

- Najteze je svima udovoljiti. To su tri potpuno različita karaktera, svakome treba drugaciji pristup. A od nas se uglavnom očekuje da budemo pravedni.

Najlepše je kada su svi zajedno, kada se slažu, kad žele da poslušaju, kad su srećni i podržavaju se.

Ipak, podrška bake i rodbine je uvek tu ako zatreba.

- Živimo sami. Pomoć imamo kada treba nešto obaviti, pa da se pričuvaju. Imamo samo moju majku, koja nam je jedina baka tu, pa pomaže koliko može. Isto tako i sestra, brat ,sestrići, komšinica. Uglavnom ne tražimo pomoć, jer znamo da je naporno biti sa njih troje.

Kako ih je troje, tu mora postojati razmirica, ali i beskrajne ljubavi. Mama Daliborka govorila je i o tome kako se mališani međusobno slažu.

- Kako se slazu? Pa ima svađanja, tuče, otimanja, prkošenja... Ali jedno bez drugog ne mogu. Vole se i brane međusobno. Ljubomorni nisu nikako. Setricu su prihvatili bolje nego što smo očekivali. Čak smo morali da je sklanjamo koliko su je ljubili i mazili (gnjavili).

Kao dva starija brata čak i paze na sestricu i jedan na drugog kada ja moram na kratko napolje, do toaleta i slično.

Uz sve obaveze, i mami je potreban mir, te nam je otkrila gde ona uspeva da ga pronađe.

- Ja sam inače jako staložena i mirna osoba, uvek negde pronađem svoj mir. Najviše volim da budem sa decom bez bilo kakvih obaveza. Da idemo negde da se zabavljamo. Ali volim i uveče kad svi zaspe da sednem da večeram na miru i popijem kafu. Iskuliram dva - tri sata. To mi je najveće opuštanje.

I kao najvažnije, na kraju svoje priče poslala je poruku svim majkama koje planiraju, ili očekuju treće dete.

- Potpuno podržavam izreku da to jeste više obaveza, ali i više ljubavi i sreće. Ko se izbori sa prvim i drugim, treće se ni ne oseti. Savet za mame je samo odlučno, svesno i hrabro doneti odluku. Jer je najbitnije sve troje držati na istoj visini.

Priče velikih porodica: 'Nekada mi se čini da izbija treći svetski rat. A jedno bez drugog ne mogu' Foto: Privatna arhiva