Dirljiva priča supruga koji je nakon ženine smrti odlučio da pomogne svim (budućim) majkama

Nakon što je Aleksis Dakil doživela traumatično iskustvo da njena beba nije mogla da diše na porođaju, prilično se promenila. Njen suprug Stiven je video koliko je izgledala izgubljeno. Odjednom je njegova vesela i nasmejana žena postala preumorna i tužna.

"Aleksis je konstantno plakala i plakala. Pronalazio sam je u dnu ormara, na podu sa crvenim i uplakanim očima", rekao je suprug.

Aleksis je znala da je u pitanju više od roditeljske nervoze i zatražila je pomoć. Doktori su ih uveravali da je to samo postporođajna snuždenost i da će se vrlo brzo osećati bolje. Ipak, kod Aleksis se ništa nije poboljšalo. Posetili su sedam različitih centara i bolnica kako bi pronašli pomoć.

Dakil je vremenom shvatio da njegova supruga ima postporođajnu psihozu, retko ali ekstremno ozbiljno mentalno stanje nakon porođaja, koje prouzrokuje zablude, halucinacije, a vrlo često rezultuje samoubistvom. Mnogi razumeju postporođajnu depresiju, te nisu svesni drugih mentalnih problema, koji uključuju postporođajnu anksioznost, psihozu ili opsesivno-kompulsivni poremećaj.

Doktor joj je samo duplirao dozu antidepresiva, što je činilo da se Aleksis oseća sve gore i gore.

Priznala je svom suprugu, kog je po nadimku nazivala Pop, da joj nakon terapije dolaze sve strašnije misli.

Konačno, na godišnjicu braka u oktobru 2013, Aleksis je molila supruga da posete bolnicu u kojoj je doktoru ispričala da ima suicidalne misli, pa čak i plan kako to da izvede.

"Doktor me je pomerio u stranu i rekao da će sve biti dobro", rekao je Stiven, " Ne mogu da verujem da sam bio toliko glup da ga poslušam."

Narednog meseca Aleksis je počinila samoubistvo. Kada se probudio i nije je pronašao pored sebe u krevetu, znao je da nešto nije u redu.

"Čuo sam bebu kako histerično plače. Srce mi je toliko lupalo, znao sam da se nešto strašno dogodilo."

Pozvao je hitnu pomoć i pokušao da je reanimira. Lekari su uspeli da je održe u životu još dva dana, a nakon toga je umrla. Adrijana je imala samo šest meseci. Stiven se u tim momentima strašno i besno osećao, pokušavao je da nađe razlog i značenje svemu ovome.

"Kako je moguće da ne postoji podrška za majke kada imaju bebu. Koliko to nije fer."

Odlučio je da se posveti stvaranju promena u nezi postporođajnog mentalnog zdravlja, kako ostale porodice ne bi doživele ovakvo iskustvo.

"Želim da rešim problem", rekao je, "Moja ćerka nije jedino dete bez roditelja, a nisam ni ja jedini muž bez supruge (zbog samoubistva)."

Dakil je osnovao neprofitnu Aleksis Džoj fondaciju, te je zajedno sa zdravstvenim organizacijama iz Pitsburga stvorio novu instituciju Aleksis Džoj Dkil centar za perinatalno mentalno zdravlje. Centar ima drugačiji pristum perinatalnom i postnatalnom mentalnom zdravlju, sa dva nivoa nege. Postoji terapeutski program u kom žene jednom sedmično odlaze na sastanak sa terapeutom. Intenzivni program uključuje tročasovnu seansu tri dana sedmično, a podrazumeva interakciju mame i bebe.

"Žene su mnogo više uključene kada je i beba prisutna", rekla je Sara Homitski, doktorka ovog centra. "Ukoliko tretirate mamu bez bebe, postoje veće šanse da se sve vrati na početak."

Osoblje, recimo, pomaže mamama sa postporođajnom anksioznošću da nauče kako da kontrolišu anksioznost u trenutku. Postoji veliki broj programa za zbližavanje sa bebom, što uključuje masažu bebe, presvlačenje, jogu za mamu i bebu, kao i mnogo vremena za dojenje.

"Pitsburg je najsigurniji grad za mame u Americi", dodao je Stiven. 

Rekao je i to da bi njegova supruga zaista bila ponosna. "Razmišljam o životima koje ta deca dobiju, normlanim životima, i to zahvaljujući našoj ponudi."