Ispovest majke 'nepoželjnog' sina: 'Zanima me samo čiju sliku imate u glavi kada govorite o zavisniku od droge'

"Čitam mnogo komentara na internetu u vezi sa narkomanima i trudim se da ćutim. Vidim kako im lako sude i opet ćutim. Čujem kako govorite da biste sve narkomane i dilere obesili i opet ćutim. Čitam kako govorite da je to "prirodna selekcija" i da zavisnici i dileri treba da se "međusobno istrebe" i opet ćutim. A zanima me samo čiju sliku imate u glavi kada govorite o zavisniku od droge.

Moj heroinski zavisnik je kao srednjoškolac raskinuo sa devojkom i bio je toliko zabrinut za nju da je mene terao da pričam sa njom i utešim je.

Moj heroinski zavisnik je vodio svoju sestru na školski tradicionalni ples za tate i ćerke jer nisu imali tatu.

Moj heroinski zavisnik se tukao sa mnogo većim i starijim dečacima koji su mu zadirkivali sestru.

Moj heroinski zavisnik je uvek primećivao kada promenim nijansu farbe.

Moj heroinski zavisnik je u drugom razredu čitao na nivou srednjoškolca.

Moj heroinski zavisnik nikad, baš nikad, ne prekine razgovor sa mnom a da mi ne kaže da me voli. Nikad.

Moj heroinski zavisnik danas ima dvogodišnju ćerku koja mnogo liči na njega.

Moj heroinski zavisnik me tera na plač kad god ga posetim u zatvoru.

Moj heroinski zavisnik želi da se izvini svima što ne može da kontroliše svoju zavisnost.

Moj heroinski zavisnik ne može da preboli činjenicu da je povredio toliko ljudi.

Zato, možda bi trebalo da imamo na umu da u ovom trenutku, baš ovom, nekoj mami na svetu kolena krvare od klečanja u molitvama, a moli se samo da njena beba dođe sebi. Umesto da sudimo, možda treba da se pomolimo. Umesto što sudimo, možda treba da se kao zajednice pokrenemo da pomognemo tim zavisnicima. Možda, umesto da sudimo, treba da poboljšamo zakone.

Gubimo cele generacije mladih ljudi zbog užasa zvanog droga. A možda bismo pomogli kada bismo umesto prezira gajili saosećanje.

Možda, na kraju, da se setimo da je taj narkoman nečije dete."