Dva dana pred Božić, odnosno na današnji dan, Srbi tradicionalno pripremaju božićnu pečenicu. Od danas, takođe, počinje uređenje i spremanje kuće za praznik Roždestva Hristovog. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na sutrašnje Badnje veče, po slami razastrtoj u kući a deca ih pokupiti pijučući.

Povezane vestiHrana i receptiRecept za božićnu česnicu

Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, a takođe se ni deca nikako ne smeju tući „da im ne bi izašli čirevi“, kao i da ne bi bila nevaljala cele godine. Na Tucindan se i dugovi vraćaju, da domaćin „ne bi bio dužan do idućeg Božića“. U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na patosu, na prostrtim čarenicama. Prvo se postavlja so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku. Posle večere, pred počinak, domaćica zamesi badnjačku pogaču i božićne hlebove (kolače) koje će peći sutradan.

Povezane vestiŽivot porodicePorodični praznici pre Božića

Smatra se da je Tucindan imenovan po tome što se tad kolje pečenica koja se prethodno tuče (umrtvi) udaranjem ušica sekire preko krupice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na čelo živinčeta, buduće pečenice – „Božićnjara“. Kod Srba božićna pečenica je najčešće prase ili nazime (mlado svinjče), a u nekim krajevima je to jagnje ili mlada ovca i naziva se „veselica“.

Povezane vestiŽivot porodiceBožić - praznik porodične radosti

Pečenica treba da je bela, bez belega i telesnog nedostatka. Peče se sutradan i na Badnje veče unosi se u kuću. Naslanja se na istočni zid gde stoji do Božića (7. januara) kada se servira.