Poruka beogradskih mama koje doje na javnom mestu: Drage mame, dojenje je vaša stvar!

Moj staž dojenja je pet i po godina i za sve te godine sam dojila na svim mogućim mestima – u restoranu, autobusu, odgledala sam ceo Fest sa bebom na siki i “7 veličanstvenih” takođe, dojila sam i u parkovima, tržnim centrima, na izložbama, u pošti, banci… Kada sam dobila drugu ćerku, bile smo još aktivnije i baš nikada nisam doživela ništa ružno. Mnoge moje prijateljice imaju ista iskustva kao ja.

Baš ništa. Uglavnom vas niko neće ni gledati. Ponekad ćete dobiti nežan pogled, nekada će neko skloniti pogled, ali najčešće se neće desiti baš ništa.

Provela sam dan sa mamom Sonjom koja takođe doji svog sedmomesečnog sina tamo gde se nađe u momentu kad je gladan. Fotografisala sam ih na javnim mestima u autentičnoj atmosferi.

Otišle smo tramvajem do pijace, kupile sve što nam treba, popile sok u jednom kafiću u Strahinjića-bana i rastale se.

Fotografisala sam ih kad je dojila i baš ništa se nije desilo.

U tramvaju ih niko nije ni pogledao, bili su u svom ružičastom mehuru i bili su divni. U Skadarliji smo dobile dva pogleda, jedan neutralni i jedan nežni sa osmehom.

Pošto se ni na pijaci nije desilo ništa i baš niko nije gledao u njih, odvažila sam se da pitam prodavce šta misle o tome. Čika koji prodaje banane je slegao ramenima i rekao “Pa to je normalno”, jedna teta je imala isto mišljenje.

Odlazak u ozloglašenu “silikonsku dolinu” je bio eksperiment, jer je to mesto gde većina dekoltea otkriva mnogo više grudi nego kada dojite bebu.

Sele smo, naručile sok i kafu, uživale u divnom danu. Zatim smo pitale konobara da li je ok da ona tu doji, dobile smo potpuno isti odgvor: “Pa naravno, to je normalno, neke mame doje ovde u bašti, neke se sklone unutra, koja kako želi.” Ni tamo niko nije obratio pažnju na nas.

Dakle, drage mame dojenje je vaša stvar!

Piše: Tamara Dragović