Neprijatno je kada miran, topao dan, prekine uznemireni glas roditelja koji viče ime svog deteta, koje se ne odaziva. Dete je ubrzo pronađeno, i sve je bilo uredu, ali teško je zaboraviti lica tih roditelja, za njih, najdužih 10 minuta na svetu. 

Panika je grozna stvar, i izaziva u nama osećanja za koja nismo ni svesni. Ali kada ih osvestimo, bilo bi zgodno da naučimo i da procenimo da li je trenutak da ta osećanja pokažemo, ili da ih ipak zadržimo za sebe. 

Kada je nekome teško, što je u ovom slučaju bilo veoma jasno da jeste, stvari su vrlo jednostavne, i postoje samo dve opcije: ili pomozite ili nemojte! Ako nekome ne možete da pomognete, nemojte ni da odmažete. Pogotovo kada su u pitanju deca. 

Pročitajte i... Test za roditelje: Koliko je vaše dete bezbedno?

Za sada, nisam imala ovo neprijatno iskustvo, jer je Vukašin još uvek mali, a beba iz stomaka nema kuda. Međutim, brat i ja smo bili, najblaže rečeno, radoznala deca. 

Uvek je vreme za zagrljaj. Iako vaše dete možda malo negoduje, ne odustajte, zagrljaj je svima uvek potreban, uvek znači i, čak iako ste ih omeli u igri ili u gledanju omijenog crtanog fima, oni će to zapamtiti, i verujte, biće im značajno kada se sete

Sa pet godina sam mislila da sam dovoljno velika da sama mogu da prođem kroz rotirajuća vrata, i dovoljno brza, da čak ne moram ni da pitam mamu da li smem. Imala sam nameru da samo napravim krug i da nastavim da hodam iza nje, ali sam se odjednm našla sa druge strane, u nekoj banci. Tada je nastala sveopšta panika. 

Pročitajte i... Šta raditi kada nestane dete

Sećam se i da sam jednom bila toliko nestrpljiva da stignem u centar, da nisam imala vremena da čekam da mama obriše mlađeg brata koji je od glave do pete bio umazan u sladoled, pa sam rešila da nastavim sama, i da ih sačekam  na odredištu. Ali sam onda shvatila da se vrtim podhodnikom i da nemam pojma kuda treba da izađem. Iako sam tada već znala da treba da stanem na jedno mesto i čekam da me mama pronađe, kako se ne bi mimoišle, na nesreću, pre nje me je slučajno pronašla jedna njena koleginica i rešila da pomogne tako što će me ODVESTI do mesta gde su radile. Sa obzirom na to da imam oba bubrega u telu dok ovo pišem, shvatili ste da smo se na kraju pronašle. Iako smo vremenom verovatno kao neki odbrambeni mehanizam, ovu priču počeli da predstavljamo kao duhovitu, taj dan će ipak ostati večno upamćen. Za moju mamu kao jedan od najstresnijih ikada. Za mene kao dan kada bi sve bilo drugačije da se Mladen nije umazao sladoledom.

Pročitajte i... Učenje kroz igru: Dete nije bezobrazno već radoznalo!

Sada kad imam dete, i kada pomislim na onog preplašenog oca koji traži dečaka, mogu da zamislim i da oživim u sebi taj strah koji sam uzrokovala svojim roditeljima. I zbog toga što znam da je u pitanju naivno dečije razmišljanje, teško mi je da shvatim da neko može tako olako krivicu da pripiše roditeljima i njihovoj neodgovornosti. Pogotovo ako su roditelji mladi. Veliki je paradoks da moja majka, iako već baka, i dalje važi za mladu mamu. A nečija mladost podrazumeva i više strpljenja. Sećam se da sam u trenucima iščekivanja da me pronađu, samo razmišljala kako želim da zagrlim mamu. A ispostavilo se da je to bila i njena jedina želja. Nikako da me isprebija. Ni ona mene, ni onaj čovek svog sina, ni bilo koji uplašeni roditelj svoje dete, kako su to pretpostavljali i komentarisali dušebrižnici.

Pročitajte i Milanin blog: Hvala, sine, što si mi pomogao da živim zdravo!

Nemojte čekati da se desi nešto loše kako bi shvatili koliko je važan zagrljaj i koliko je važno da pokažete vašem detetu koliko ga volite. I ta je stvar veoma jednostavna, ali tu postoji samo jedna opcija- idite i zagrlite vaše dete, odmah! 


Foto: Shutterstock

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.