Moja voljena je sve više uplašena za naše najmlađe čedo. S obzirom na to da nam je prvo dete rođeno sa "greškom prirode", kako su nam lekari laskavo objasnili Daunov sindrom, razvojna mapa nam je sve vreme bila pri ruci da vidimo kako napreduje. Strah i navika su nas nagnali da posegnemo za ovim priručnikom i kad smo pratili napredak naših ostalih mališana. Maksim je u svemu bio iznad proseka. Ponekad u šali kažemo kako je on pokupio najbolje gene. Makilica je od početka pokazivala čudne simptome. Možda oni i nisu tako neobični, ali oprez uvek pronalazi razlog za stres.


PROČITAJTE I... Željkov blog: Nešto o čemu se ćuti

Makilica sada ima 22 meseca. Počevši od toga da je rođena ljubičasta, o čemu sam pisao u postu Ja na porođaju, zbog čega je imala i slabije ocene, a što sam verovao da ima veze sa nedostatkom kiseonika, pa preko njenog čestog zacenjivanja u početku, do toga da sada zaostaje po razvojnoj mapi. Skoro tek da je prohodala. Hoda i dalje široko i jako je nestabilna. Kad padne, kao da kornjača okrenuta na oklop, tj. i dalje ne ustaje sama. Ipak, reaguje na loptu, može da je šutne, da je uzme i baci, ali u skladu sa nestabilnošću, često pada i ne ustaje. Niz stepenice nikako ne može da siđe. Mada, toliko je sitna da joj stepenik pređe koleno.


Kad smo kod toga koliko je sitna, neka starija žena na pijaci se upiljila u nju, pa: "Što je lepa! Kako je medena! Ima harizmu! Koliko je stara?". Kažem: "Sad će dve". Baka se ućuti, pa je gleda. "Ma neka je živa i zdrava!", kaže i počne da pravda njenu građu, a vidim da joj nije prijatno. Sve zaključuje kako je harizmatična i kako će da se izbori. Slušam je, ali nisam ja kao moja voljena. Ona bi opet paničila da je čula. Ja, s druge strane, mislim da Makilica prosto ima svoj tempo razvoja i da je s njom sve ok. Postoji kognitivni napredak, koji iako nije u skladu sa uzrastom, meni ne deluje anomaličan.


Ona zna ko su kuca i maca, kako kažu, zna ko smo mi, imenuje nas i pokazuje na nas, moja voljena je uči: oko, uho, nos, usta, gde zeka pije vodu, i tako to, i polako kapira, a i pokazuje na nalog. Razvoj govora joj je tu negde. Ume da spoji rečenicu: "’Ta radi Macime?", ili u prevodu: "Šta radi Maksim?",  sa sve onim kotrljajućim R. Hranu traži sa: "Am!". Doduše, mnogo više priča onim bebećim, nerazumljivim jezikom. Sita se ispriča, a ništa je ne razumemo. Ponekad se i naljuti kako smo glupi, pa se da u dreku, a mi nemamo pojma šta hoće.


PROČITAJTE I... Željkov blog: O hrani i drugim demonima

Jede sama još od proletos. Izuva se, čini nam se, od rođenja. Stalno je bosa. Počela je sama da pije iz šolje. Evo, dok pišem, stvarno deluje kao da nema nikakvih problema i da moja voljena bez razloga paniči. Ali kad joj kažem: "Ti kao da namerno tražiš šta joj fali", ona mi odgovara sa: "Ti kao da namerno nećeš da vidiš".


Bili smo kod lekara opšte prakse i dala nam je uput za fizijatra. Moja voljena je još ukazivala na jedan problem koji nisam do sad naveo. Makilica često zatvara levo oko. Nekad joj se zatvori samo, bez razloga. Kad se smeje, zatvara njega. Kad se naljuti, opet njega zatvara, kao neki mornar. Preko dana slabo spava. Ima tome dosta. A sad voljena primećuje i neke, kako ona smatra, nevoljne radnje. Neko palacanje jezikom. Ukazala je doktorki na ovo, ali smatra da je doktorka neprofesionalno prešla preko ovih simptoma. Pitamo se da li da je vodimo kod neurologa. Moju voljenu nervira moja mirnoća u vezi sa Makilicom. Ja opet osećam zabrinutost voljene, pa koristim priliku da s vama ovo podelim i molim za mišljenje na dar.

A, ovo je Makilica :)



Foto: Privatna arhiva