O hrani i drugim demonima

Posle tri neuspela pokušaja, dvehiljadedevete sam napokon ispoštovao veliki uskršnji post.

Željkov blog: Sveto druženje

Za sve sam imao isti odgovor: „Prija mi da ne jedem meso“. Kod nas smo svi imali benefit od toga, jer je trpeza postala mnogo raznovrsnija. Pošto sam u to vreme ja bio glavna kuvarica našeg domaćinstva, jela nisu više bila samo na životinjskoj bazi. Vremenom sam se ispraksovao i hrana koju sam spremao bivala je sve ukusnija. Počeo sam da koristim neke začine koje do tad nisam, poput đumbira i kurkume, a cimet i karanfilić nisu više služili samo za kolače i kuvano vino. Moja voljena je lagano krenula da jede i moju hranu, Lara pooonekad, ako baš mora. Za nju je tašta uvek bacala neku šniclu ili pržila krompiriće. Nastojao sam da je vaspitam tako da bude slobodna da istražuje ukuse i uživa u hrani, ali nisam uspeo. S jedne strane mi je odmogla njena inajdžijska karakterna crta, a s druge i nedostatak podrške moje voljene i moje voljene tašte.

Onih godinu dana u Švedskoj, kad sam radio kao kuvar, nisam jeo hranu koju sam spremao gostima. Ono što sam kuvao, znao sam na osnovu mirisa da li valja, a konobarice molio da probaju da li je dovoljno slano. Ono što sam pržio znao sam koliko da solim, odnosno začinim, na osnovu vizuelno-intuitivnog doživljaja. Ta gomila mesa koja mi je svakodnevno prolazila kroz prste, odmašćivanje kuhinje posle radnog dana, doprinosili su tome da meso ne gledam kao hranu.

VIŠE O... Vegetarijanska ishrana za decu - da ili ne?


Kao već deklarisan vegeterijanac sa stažom od skoro tri godine, verovao sam da ću imati priliku da kod nove svoje dece razvijem sklonost ka raznovrsnoj ishrani. Iako mislim da deci treba meso u ranom razvoju, ne želeći da se upuštam u raspravu sa ortodoksnim poklonicima neživotinjske ishrane, smatram da meso koje imamo na raspolaganju u Beogradu nije zdravo. Životinje su trovane hormonima za brži rast, kljukane hemikalijama da se ne razboljevaju, jele su GMO i aflatoksine, rasle u nehumanim uslovima, a nakon što su postale meso, prskane su aditivima da duže ostanu sveže. I pored toga što na paklicama cigareta piše: „Pušenje ubija“, ogroman je broj pušača. Isto je sa mesom. Iako znamo da ubija, konzumiramo ga. I ja. Da, nažalost, i ja i moja deca.

Kako je ostalo malo slobodnog vremena u mom životu, tako je hrana prestala da bude jedan od mojih izvora harmonije i mira i postala puka životinjska potreba, ali i smetnja, jer mi je oduzimala vreme. Tako sam krenuo da se hranim usput, uzimam ono što ima i ne biram. U frižider su se vratile čak i mesne prerađevine. Prilično sam nesrećan zbog toga, ali je tako.

Željkov blog: Upoznavanje sa mlađom ćerkom

Za vikend sam s porodicom bio kod ćaleta, povodom slave. U nedelju se okretalo prase.

Stiglo je živo. Klinci su ga videli s terase. Razmislio sam i odlučio da prate proces nastajanja mesa. Dok smo ih obukli, jer su bili u pidžamama, prase se oprostilo s dušom. Imali su prilike da vide njegovo truplo u koritu. Lara je bila oduševljena. Ona prihvata stvari takve kakve jesu i raduje se svemu. Maksim je bio zabrinut. Stisnuo je pesnice. Imao je grimasu kao da je zagrizao limun. Bespomično je gledao kako komšija u vrućoj vodi prevrće i brije mrtvo prase. 

Objasnio sam mu da smo ubili prase da bismo ga pojeli. Nije mi bilo prijatno, ali je tako. Prihvatio je moje objašnjenje. Verujem da je smatrao da ako mi ne dižemo frku oko toga, ne treba ni njega da zabrinjava. Imali smo i goste i svi smo se gostili i lepo se družili.

Foto: Privatna arhiva