Dobra organizacija u vremenu je, čini se, san svakog čoveka na planeti u današnje vreme. Tempo života i obaveze koje smo sami sebi, kao društvo, nametnuli - često zahtevaju dan koji traje mnogo duže od 24 sata! Idealno bi bilo da rastegnemo vreme, produžimo dan ili usporimo kazaljke. Nažalost, kazaljke na časovniku i dalje idu istom brzinom, pa izazove treba rešavati u zadatim okvirima.

Šta je koučing i kako nam on može olakšati roditeljstvo?

Iako je koučing kao profesija nastao iz potrebe za razvojem pojedinca ili timova u poslovnoj primeni, vremenom su se njegova velika primenljivost i doprinos videli i u drugoj oblasti. Naime, životni koučing (life coaching) se paralelno razvijao uz biznis koučing - pa je tako koučing postao alat za lični razvoj na svim poljima. Koučing je metodologija fokusirana na rešenje i na budućnost. Uz asistenciju profesionalnog kouča, vi istražujete opcije, sagledavate realnost, proveravate svoje lične vrednosti - i u skladu sa njima donosite odluku kako da ostvarite svoje ciljeve.

Koučing u roditeljstvu je stav. Strateška odluka. Odluka da svom detetu pomognete u razvoju. Razgovarajte sa decom. Pitajte ih. Postavljajte im pitanja koja inspirišu, istražuju, otvaraju mogućnosti. Iznenadićete se koliko odgovora ćete dobiti, do koliko saznanja će sâma deca doći trudeći se da vama daju odgovore na pitanja pred kojima su se našla. Verujte im. Pružite im primer i podršku. Dozvolite im odluku uvek kada je to primereno i moguće. Pomozite im da razumeju svet u kome žive. Shvatite njihove strahove i nesigurnosti. Obodrite njihove uspehe. Razumite zašto im je nešto važno. Saznajte njihove razloge za akcije. Ne osuđujte prerano. Podržite ih u njihovim malim vizijama i željama. Pomozite im da porastu u osobe kakve žele da budu. Samo tako će vaša deca da budu zadovoljni ljudi!

Zašto nam je baš septembar "težak" mesec kada je u pitanju organizacija i upravljanje vremenom i aktivnostima? Šta možemo da uradimo da nam bude lakše?

- Svaki period u toku godine sa sobom nosi specifične zahteve. Bilo da se radi o pripremi za polazak u školu, uklapanju poslovnih i porodičnih obaveza u vreme slava i rođendana, svakodnevna organizacija prevoza i praćenje dece na vannastavne aktivnosti (gluma, engleski, sport, ples...) - svi ovi izazovi od nas traže maksimalnu koncentraciju, mnogo snage i još više živaca.

Dakle, za početak, oslobodite se pritiska da je period pred vama najteži. Sve ste vi ovo već prošli i znate kako to ide. Dobro znate da se svi na kraju naviknu na radne obaveze i da stvari počnu da se dešavaju ustaljenim tokom. Sve što vam treba da se naviknete na ovu promenu je već u vama. Posedujete sve resurse i iskustva. Udahnite duboko i radujte se novom početku.

Kako i koje koučing (coaching) tehnike mogu pomoći u organizaciji?

- Svi mi kroz život prolazimo vođeni stvarima koje su nam jako važne: našim životnim vrednostima - bilo da je to ljubav, sloboda, porodica, pravda, uspeh, poštovanje, zdravlje, priznanje, duhovnost... Svešto radimo - radimo kako bismo podržali sebe da ostvarimo ono što nam je u životu važno. Životne vrednosti nas prate kroz život i ne menjaju se. Menja se samo način kako ih ostvarujemo.

Veoma je važno da spoznate koja je vaša životna vrednost (ili nekoliko njih), kako biste lakše organizovali svoje vreme, način na koji ga provodite i aktivnosti kojima se posvećujete. Kada to znate, onda vam preostaje samo da se svakodnevno organizujete - tako da podržavate sebe da svakodnevno živite svoje vrednosti. Ukoliko vam je teško da ovo "odradite" sami u tome vam može pomoći kouč. Kada se organizujete u vremenu, potrudite se da aktivnosti koje ili želite ili morate da obavite - uradite na takav način da vaše vrednosti budu zadovoljene. Samo tako nećete osećati grižu savesti, bićete posvećeni onom što radite u tom trenutku i imaćete osećaj da upravljate neupravljivim - vremenom!PageBreak

koucing-u-roditeljstvu-saveti-za-dobru-organizaciju


Koje tehnike je pogodno koristiti za decu, kako bi i ona bila motivisana da se bolje organizuju - od jutarnjeg spremanja za vrtić, preko pospremanja igračaka, do odlaska u krevet?

- Bez obzira da li se radi o odraslima ili deci, svako od nas ima u sebi prirodne načine na koje se ponaša, reaguje, na šta obraća pažnju i šta ga motiviše. To su naši metaprogrami. Dobro je da znate koje metaprograme poseduje vaše dete, da biste znali na koji način da mu se obratite i kako da „mu zadate zadatak“. Najlakše ćete prepoznati metaprogram svoje dece ukoliko slušate kako vam pričaju - ona pričaju o onom što je njima važno.

Na primer, ako se od deteta zahteva da nešto uradi ili promeni u svom ponašanju, neko dete će sačekati da vidi kakve su posledice ukoliko to ne uradi, dok će drugo želeti da zna šta će se dobro desiti ukoliko to uradi. Prva grupa dece često kaže: „Samo da se to ne desi“, dok će deca iz druge grupe reći: „Samo da se nešto desi“ (metaprogram „od“ i „prema“).

Drugi primer je da neki ljudi, pa i deca, vole da vide „širu sliku“ - da znaju više o tome šta se od njih očekuje, kuda to vodi, čega je to deo, kako će (kada se sve završi) to na kraju da izgleda... kao neka vrsta vizije.

Savet +Dobro slušajte svoje dete. Razumite kako funkcioniše i naučite da pričate njegovim jezikom. Obraćajte mu se onako kako ono priča. To je prvi preduslov da uopšte razume šta od njega tražite, a time i da postane motivisano da uradi ono što se od njega očekuje.

Druga deca će radije želeti da od vas čuju detalje o potrebnim akcijama, kako bi razjasnila šta se tačno od njih očekuje. Deca iz prve grupe će događaj iz vrtića ili škole da vam prepričaju tako što će vam reći šta se na kraju desilo, kako je to uticalo na njih i drugove. Ona često pričaju o „velikim“ stvarima, o planovima. Deca iz druge grupe uvek vrlo detaljno prepričavaju kako se i šta dešavalo u školi, ko je i kada šta rekao, šta se zatim desilo… makar i ne stigla do poente događaja (metaprogram „opšta slika“ i „detalj“).

Poslednji, jednostavan primer: postoje deca koja, čim dobiju zadatak - skaču i izvršavaju ga. Druga deca radije sednu, promisle, „sklope sve kockice“, pa krenu u akciju (metaprogram „proaktivan“ i „reaktivan“). Važno je znati za metaprograme da ne postoje dobri i loši, već samo manje ili više korisni. Ono što vama, kao roditelju, može da smeta - jeste da se neki vaši i dečji metaprogrami razlikuju.

Naravno, najlakše je sve ovo objasniti primerima… Moje dvoje starije dece je potpuno različito. Sva tri opisana metaprograma su im različita. Kada ćerki kažem da sredi sobu, rečenica za nju glasi ovako: „Pokupi igračke, knjige složi na policu, složi svoju garderobu na stolicu. Ako ne središ sobu, onda nećemo da pričamo priču pred spavanje. Vratiću se za 15 minuta, da vidim da li je sve gotovo.“ (metaprogrami: detalj, od, reaktivna).

Ova ista situacija za mog sina glasi ovako: „Ako sad složiš sve stvari, mazićemo se pre spavanja.“ (metaprogrami: opšta slika, ka, proaktivan).

Kako tačno te tehnike "rade"? U teoriji to zvuči zanimljivo, ali u praksi roditelji nekada ne uspevaju da sve sprovedu. Da li to zavisi od tipa deteta, roditeljske doslednosti, ili nečeg trećeg?

 - Dobro je razgovarati sa detetom o porodičnim vrednostima - šta je u njihovoj porodici važno, i u skladu sa tim se ponašati svakog dana. Dakle, sledeća važna pretpostavka jeste doslednost roditelja i svakodnevno davanje pozitivnog primera. Dete vam neće verovati da je važno složiti igračke pre spavanja ukoliko vaše stvari ostaju razbacane po kući.

Još jedan važan element jeste strpljenje. Deca mnogo toga uče u svojim ranim godinama. Ovo je samo još jedna od veština koju treba da steknu. Znajte da je za svaku, pa i najmanju promenu ponašanja, kao i za usvajanje novih navika - potreban najmanje 21 dan. Dakle, dosledno i strpljivo sa svojim detetom bar 21 dan radite na razvoju i usvajanju veštine organizacije u vremenu.

Tekst: Mirjana Gomilanović, akreditovani profesionalni kouč