Koliko energije i novca ulažete u izgled svog deteta?

„Pre nego što dobijemo decu, obećavamo sebi da nećemo biti kao naši roditelji“, počinje Vitni svoj blog i objašnjava da se oduvek klela da neće zapostavljati svoje sinove onako kako je njena majka činila dok je Vitni bila devojčica. Kako priznaje, njena mama nije bila naročito uključena u njeno odrastanje, zbog čega je Vitni odrasla jedući grickalice i pahuljice i odevena u odeću svog starijeg brata – onda kada pronađe čistu.

Ona objašnjava da je zbog toga obećavala sebi da će u ovom aspektu roditeljstva biti bolja majka od svoje, da će brinuti o tome kako njena deca izgledaju i da će im kupovati kvalitetniju i lepu odeću kako ih drugi mališani ne bi ismevali.

Međutim, njeni sinovi nasleđivali odeću jedni od drugih – baš kao i ona nekada davno.

„Sve do nedavno, sklonila sam ova sećanja u stranu“, priznaje Vitni Bartel i piše da je shvatila da nije ispoštovala obećanja koja je sebi dala tek kada je srela porodicu savršeno usklađenih dečaka i pogledala svoje mališane.

„Shvatila sam da postala ista kao moja majka – samo bez korpe za prljav veš koja je u neredu“, otkriva ona i kaže da se često pravda time što njeni nestašni dečaci unište apsolutno sve što im obuče, pa će kupovina skupe odeće biti uzaludna.

Ipak, Vitni pokreće daleko zanimljiviju temu.

„Sve ovo me je nateralo da se zapitam koliko je truda oko detetovog izgleda normalno. U kom uzrastu svoje dece bi trebalo da se pobrinem da su ona sve vreme sređena, a ne samo nedeljom i u posebnim prilikama? Hoće li koncentrisanje na izgled poslati detetu pogrešnu poruku?“, pita se Vitni.

Imamo, dakle, s jedne strane, opasnost da dete bude ismejano u školi, a s druge opasnost da ono pomisli da je najvažnije izgledati lepo i imati skupu odeću, zbog čega je ovoj mami teško da odluči kojim putem treba da krene.

Kakvo je vaše mišljenje?