Budim se jedno jutro neispavana. Ne znam da l’ da se smejem ili da plačem. Sednem malo da razmislim… Pa da! Psiholozi savetuju kako o problemima, dilemama, uopšte iskustvu (bilo ono pozitivno ili negativno) treba "pričati", tj. podeliti ga sa drugima. Zapravo to je način da se rasteretiš, bolje rečeno primeniš alternativnu anti-stres terapiju. Te tako ja odlučim da svoje sinoćno iskustvo podelim sa virtuelnim FB prijateljima. Sedoh za računar i na tastaturi kuc, kuc, kuc… i osvanu status:

Moja deca su moj svet, moja ljubav, moj život, moje sve ....  U pola sata mogu da me iznerviraju, rasplaču, obraduju, nasmeju, razgale i opet uznemire, smire..... Oni su ČUDO... ja mislim da to niko živ ne može, kojom brzinom oni to odrade... ludilo... Stvarno su kraljevi!

Sinoć Akica u pola tri hoće da pije vodu, pa neće, hoće da kaki neće da kaki, budi mene, budi taju. Taja ne reaguje. Za to vreme Majče mi vadi dušu na drugom kraju kreveta (siki). U međuvremenu Akica svoje "karapandže" ladno stavio na moju glavu (golica čovek stopala) i neprestano ponavlja: "Hoću vodu, hoću vodu! Žedan sam!" Milion puta, kao pokvarena ploča. Pokušavam da probudim Mihajla, on ne reaguje kao "šatro" ne čuje (na udaljenosti od 27 mm) a oko mene se odvija drama, ma horor! Majče pušta siku i konačno spava, ja trčim da donesem Akici vodu. On skače za mnom. Vraćam ga u krevet... Donosim vodu u crnoj flašici iz koje pije preko dana, on traži staklenu čašu!!! Aaaaaaaaaaaa... Već počinjem da besnim: "E mali, jel ti se pije voda ili ti mene šetas po kući?!" Ne mogu da verujem šta mi radi! Akica počinje da kenjka, onako iritantno, da žmarci kreću da me podilaze po celom telu! Pukla sam, gotovo! Okrećem leđa. Dosta, kraj! "Nemoj da si mi se obratio više ni za šta!", dobacujem i žmurim (kao spavam). U tom trenutku budi se tata Mihajlo (posle pola sata) i teši sina: "Vidiš, naljutio si mamu. Sine, uzmi pij vodicu i spavkanje. Ajde nemoj da kenjkaš, probudićeš Maju!" Akica uzima crnu flašicu i ladno pije vodu, bez blama. Grli svog "oca rođenog" i namešta se udobno da spava! Aaa... ah! Kakav je to kralj! Ne znam ko je lud, a ko zbunjen! Da li Aki, taja, ja, Maja? Više mi ništa nije jasno! Jutros ustaje, kreće u vrtić pun elana i nove životne energije. Srećan ljubi me, grli, mazi!

Eto o tome vam ja pričam! Deca su ČUDO-višta! Kako kad! Obožavam ih!

Ovaj status je napravio totalni bum. Pritom ljudi koji nas poznaju su bili oduševljeni, jer znaju da je sve to realno. Komentarišu, smeju se, lajkuju, zovu me, šalju mejlove u inboks. Ma šou! Iskreno govoreći, pa i ja sam se zabavila, opustila, rasteretila, osvestila (zamalo da napišem "onesvestila"), ma samo opušteno ;)

Od tada kad god uhvatim sebe u lošem raspoloženju, da nemam inspiraciju, volju, životnu ili radnu energiju, sve mi je smor… dovoljno je da pogledam moju "srećnu trojku" (Maja, Aki i Mihajlo) i… Ma, nek’ smo živi i zdravi. Idemo dalje…