Od najranijeg uzrasta svojih sinova, tate se osećaju slobodnim da dele savete u koje najiskrenije veruju. Ti saveti se tiču i međuvršnjačkih odnosa, i higijenskih navika, i "početnih" moralnih normi… Tate savetuju ono čega se sećaju da je njima nedostajalo u detinjstvu, to jest koriste se ličnim primerom.

Bez obzira što o dečacima često mislimo kao o manje emotivnim, sa većim potrebama za fizičkim aktivnostima, ili sklonim racionalnim argumentima… to često predstavlja samo predrasude o njihovom polu. Zaboravljamo da oni drugačije manifestuju svoje potrebe, a ne da te potrebe ne postoje

Za razliku od njih, mame roditeljstvu pristupaju drugačije. Pored ličnog iskustva, one čitaju knjige o roditeljstvu, oslanjaju se na mišljenje i iskustva stručnjaka, ili iskusnijih mama.

Brisanje uloga

Iako se često o tatama (umnogome više nego kada se radi o mamama) govori u kontekstu različitih uloga, na primer: tata kao prijatelj, zaštitnik, drugar u igri... činjenica je da se ove uloge sve više brišu. U zavisnosti od uzrasta deteta, opšteg okruženja i okolnosti, tata (baš kao i mama) mora da objedini sve ove pojedinačne uloge u jednu. Iako se podrazumeva da će jedna biti dominirajuća, što najviše zavisi od karaktera roditelja, zapravo je kombinacija onog što će dete činiti sigurnim u porodici.

Istraživanja U istraživanju projekta "Tomorrow’s Men", u kojem je učestvovalo 1.500 tinejdžera i adolescenata muškog pola, dobijeni su značajni rezultati, koji u velikoj meri potvrđuju veliki značaj koji očevi imaju kada odgajaju sinove. Kod 72 odsto ispitanih dečaka i mladića koji su smatrali da njihovi očevi ne pokazuju interesovanje za njih, ili da su potpuno nezainteresovani - zapažen je najniži stepen samopoštovanja i samopouzdanja, veća sklonost ka depresiji, da ne vole školu i da, čak, imaju problema sa policijom. Za razliku od njih, očevi koji pokazuju interesovanje za potrebe, brige i društveni život svojih sinova - odgajaju optimiste pune samopouzdanja.



Naime, bez obzira što o dečacima često mislimo kao o manje emotivnim, sa većim potrebama za fizičkim aktivnostima, ili sklonim racionalnim argumentima… to često predstavlja samo predrasude o njihovom polu. Nisu istinite, ali se sporo iskorenjuju. Zaboravljamo da oni drugačije manifestuju svoje potrebe, a ne da te potrebe ne postoje. Uostalom, to možemo reći i za devojčice. Tako će tata povremeno morati da pruži zaštitu, ponekad da bude sagovornik, ponekad da bude i emotivna podrška svom sinu. Odnosno, moraće da objedini sve uloge u jednu, kako bi sa svojim sinom imao zaista kompletan i sveobuhvatan odnos.

Tata i sin, najbolji drugari

Ipak, jedna od uloga koje se tate još uvek čvrsto drže, jeste pokušaj da sa svojim sinovima budu drugovi. Posebno kada dečaci odrastu do puberteta, tate insistiraju na "ortačkom" odnosu sa sinovima. Oni tada nesvesno pokušavaju da najvažniju ulogu koju mogu da imaju - zamene manje važnom.

Povezane vestiZanimljivostiTata nedelje: 'Sada pakujem i domaće kobaje! Treći tri niko neće da razbije' (FOTO)

Osim toga, uskraćuju detetu važne lekcije međuvršnjačkog snalaženja, jer ono tada neće biti u prilici da razvija svoje socijalne sposobnosti, to jest da se upoznaje sa vršnjacima, gradi prijateljstva, razočarava se, uči ponašanju u konfliktnim situacijama. Čak su i potencijalna negativna iskustva od velike koristi i važna lekcija za ubuduće. Konačno, deca moraju da pronalaze drugove među svojim vršnjacima, a druge roditelje neće nigde naći.PageBreak

specifican-odnos-oceva-i-sinova
Dečaci, tate i emocije

Upravo činjenica koliko slobode pružamo deci prilikom pokazivanja njihovih  emocija, jeste osnovna razlika u vaspitnom stavu mama i tata. Mame koje su u detinjstvu bile ohrabrivane da emocije pokazuju bez straha i stida, tolerantnije su prema različitim emocijama svoje dece. Za razliku od njih, tate koje kao deca nisu učene da jasno pokazuju emocije, sa svojim sinovima pokušavaju da ustanove neverbalno razumevanje. To nikako ne znači da dečacima emocije nisu važne, već samo da su od najranijeg uzrasta tretirani da se sa emocijama izbore na odgovarajući način, to jest upravo kao dečaci. Setite se svih predrasuda vezanih za muški pol, počevši od onih da je njima dopušteno da budu nemirni, da je dobro ako su malo agresivni, pa do rečenica: "Pravi dečaci ne plaču", "Ti treba da budeš junak"… 

Povezane vestiŽivot porodiceEmotivne ilustracije samohranog tate: Nezaboravni zajednički trenuci oca i sina (FOTO)

Muški razgovori

Sa tatama sinovi mogu da grade specifične odnose, bazirane na "muškim" interesovanjima.

Tata je idealan sagovornik za razgovore o automobilima, mobilnim telefonima, kompjuterskim igricama, različitim tehničkim dostignućima

Odnosno, tata je idealan sagovornik za razgovore o automobilima, mobilnim telefonima, kompjuterskim igricama, različitim tehničkim dostignućima. Mame se mogu osećati isključenim iz tih odnosa, posebno ukoliko imaju drugačija interesovanja. One zaboravljaju da i takvi razgovori utiču da se njihovi sinovi razvijaju celovitije, sa većim saznanjima i ličnim iskustvima o svom okruženju nego što bi ih imali da su orijentisani samo na mame, pa ih stoga treba podržavati.

Konflikti u pubertetu

Svađe očeva i sinova, slično kao između majki i ćerki, veoma su uobičajene u doba dečjeg puberteta. Očevi žele da imaju kontrolu i što jasniji uvid u odrastanje svojih sinova, a dečaci prolaze kroz svoje hormonalne bure, krize identiteta, pokušaje da pronađu svoje mesto - ne samo u svojoj porodici, već i u svom širem okruženju. Kod dečaka, bunt se izražava potrebom za stalnim suprotstavljanjem roditeljskom autoritetu, jer sve više osećaju da su na pragu ulaska u svet odraslih. Ponekad će im više odgovarati da budu deca (na primer, kod kućnih obaveza), a ponekad da ih posmatrate kao odrasle (kod dogovora oko večernjih izlazaka, na primer). Odnosno, rado bi zadržali povlastice i jednog i drugog uzrasta.

Jelena Holcer, pedagog