Moje mišljenje je da životinje nisu za stan. Odrastao sam uz kućne ljubimce, imao i pse (dva patuljasta pinčera koji su se zvali Otelo I i Otelo II, rotvajlerku Boni, dalmatinku Boni), belog miša (Bucka), gavrana (Garu), kornjače, hrčke, kuniće. Bio sam srećan zbog toga, ali sam u jednom trenutku izgradio stav protiv kućnih ljubimaca. Tri su osnovna razloga za to.


Mislim da se od životinje pravi mutant na taj način što se zatvara u kuću. Guši se njena prava priroda i nameće joj se nova priroda, u skladu sa čovekovom potrebom, a ne sa potrebom životinje, a sve što čovek gradi kao deo svoje kulture je protivprirodno. Dakle, stvaranje kućnog ljubimca od životinje smatram nasiljem nad životinjama.


Na drugom mestu, tu je sama čovekova potreba da razmenjuje emocije sa životinjom, umesto sa drugim čovekom. I ljudi i životinje jesu deo prirode i treba da se vole, druže, sarađuju, ali ljubimci su postali surogat za decu ili partnera.


Treći razlog je higijenske prirode. Večito mi je sve bilo štrokavo i dlake na sve strane. Dok sam bio dete, to mi nije smetalo, ali kasnije, valjda zbog moje pedantne prirode, zaista mi je postalo gadno i to ne želim u kući čiji sam domaćin.


Vi ste odrasli ljudi i možete da razumete moje razloge, bilo da se s njima slažete ili ne. Nisam mogao na isti način da objasnim mojoj Coci koja je želela da dovede kući jednu belu macu. Objasnio sam joj da maca ima svoju mamu i da želi da ostane sa njom. Izigrala se i s tugom se rastala od te pufnice. Tako sam tu situaciju sredio, ali to nije bio kraj. Ceo dan sam razmišljao kako da joj prenesem svoje mišljenje u vezi sa kućnim ljubimcima.


Onda mi je palo na pamet. Coca voli da peva. I njen ljubimac bi mogao da peva. Uveče sam joj za laku noć ispričao priču o devojčici, koja se zove isto kao ona, i jednom papagaju.


Odlično je reagovala. Postala je spasilac životinja u kavezima. U komšiluku ima jedna ogromna kuca koju stavljaju u kavez kad odu od kuće ili im dođu gosti. Kad smo im mi bili u gostima, Coca je želela da je oslobodi. U vrtiću imamo lutku neke crne ptice u kavezu, koja je dekoracija. I nju Coca stalno želi da oslobodi. Priča je odradila svoje.


Imam tu sreću da mi se tata preselio u vikendicu i da živi u prirodi između Kosmaja i Bukulje. Na imanju ima koki, zečeva, koze, psa i mačke. Coca se tamo igra s njima do mile volje. Posle priče mi nije više tražila da ih nosimo kući, ali, na dedinu radost, jedva čeka da opet idemo tamo. Deca treba da se druže s životinjama, ali ne u stanu.