"Ju, tata na Yumami!", reći će dame i možda i pročitati tekst samo zato što ga je napisao muškarac. Verujem da će i one tate koje pročitaju navedenu rečenicu biti isprovocirane na čitanje sluteći nešto o vođenju ljubavi. Bilo kako bilo, učinilo mi se zgodno da baš tako počnem.
A sad da se predstavim. "Ma, hajde Željko, možeš ti to", su reči kojima se često bodrim, a koje i često upotrebljavam. Zbog toga što ih baš arčim, poprimile su skraćeni oblik. Preko "ma, 'ajde" i "ma, 'aj'e", odomaćile su se u mom rečniku kao: "mae". Treba da krenem od kuće, kasnim, žena kaže: "Možeš samo da opereš flašicu?". Sledi: "Mae!". Došao sam kući s posla kao ispuvani balon. Sednem i zagledam se u jednu tačku, podignem noge. Ćera viče: "Tata!". "Mae!" Samo što sam zaspao jer sam pisao do kasno u noć, sinak je otvorio oči gladan i punih pelena. Počinje da kenjka i do vriska je ostalo svega 4 sekunde. Draga je u delta stanju svesti. "Mae!" Uzeo sam gitaru jer imam inspiraciju za novu pesmu. "Željko, molim te, ideš mi na živce!" "Mae!" I tako se većina mog života preziva Mae, te se vama tako i predstavljam.
Imam 35 godina. Deset sam u braku sa ženom u koju sam i dalje zaljubljen. Ćera nam je u aprilu napunila 6. Tepamo joj - Coca. Pretpostavljam da etimologija ove reči leži u Cica-Maca>Coci-Moci>Coca, ali ne mogu da garantujem. U narednom postu ću posvetiti pažnju dečjim imenima i nadimcima. Sinak ima punih 9 meseci. Njega zovemo Mici, nekad i Milci, a u zadnje vreme čak i Pilci.
Osim što sam tata, i profesionalno se bavim decom. Radim kao praktičar u Centru za razvoj dečjih interesovanja - Povratak prirodi. Osmišljavam i realizujem kreativan sadržaj za decu. Pored toga sviram gitaru, komponujem, maštam o punk bendu za koji nemam vremena, ali imam i svoj dečji bend u Povratku prirodi, pišem, ali nikako nešto da objavim, glumim i režiram i svi moji uspesi mereni su isključivo zadovoljstvom svih onih s kojima radim. Cena toga je često nezadovoljstvo moje voljene jer sam tako često odsutan, ali dajem sve od sebe da zaslužim njenu ljubav i da joj pokažem koliko je volim. Bogu hvala na mojoj tašti koja mi čuva brak jer nam toliko pomaže oko dece da možemo da se bavimo tako raznim stvarima.
Žena, deca i ja živimo u najlepšem delu Zemuna, u lepom i prostranom stanu na kredit koji će postati naš za 25 godina. Vozač sam ali ne vozim jer automobil smatram luksuzom i trovačem životne sredine. Kad se žurim, taksi. Ako mi zbog posla bude trebao, nabaviću ga. Za sada odlično funkcionišemo i bez njega.
Toliko za početak. U svojim postovima pričaću vam o svojim nesvakidašnjim svakodnevicama, mislima, deci, ljubavi, o svom poslu koji obožavam, o svemu i svačemu. Ako vam se svidi, družićemo se ;)