Posle pročitanih komentara mog poslednjeg bloga, bilo mi je mnogo lakše doneti odluku da imam još jedno dete. Htela bih ovim putem da zahvalim mamama koje su me podržale u mom razmišljanju i ohrabrile me da ipak nastavim sa produžetkom moje porodice.
Ovo divno saznanje da sam trudna nam se desilo baš pred Novu Godinu. Kupila sam štapiće za urinarno otkrivanje trudnoće, i tih tri minute koje moraš da sačekaš je bilo puno neizvesnosti kao i sa prvim detetom. To je bio najlepši poklon koji smo dobili moj suprug i ja za Novu Godinu. Radosnu vest smo podelili odmah i sa našim ćerkicama, da bi videli kako će one reagovati. Na naše iznenađenje, obe su, a pogotovo starija, bile srećne što će dobiti malu bebu. Najsmešnije je bilo kada su mi odmah podigle majcu da vide stomak i napravile sumnjičavi pogled šta to ja sada pričam kada nemam nigde stomaka. Sledeći dan su već krenule po prodavnicama da gledaju šta ćemo da kupimo za bebu, koje čarapice, benkice, ćebence i to sve za devojčicu. Pitam se da li je verovati babskim pričama da mala deca što kažu to i dobiju?
Sledeći korak ovde u Kanadi, je odlazak kod lekara opšte prakse (ili kako je ovde nazvano “Familiarni Doktor”) koji me je poslao na vađenje krvi, urina i testiranja za HIV. Posle pozitivnih rezultata za trudnoću, i ukoliko je trudnoća normalna tj. bez komlikacija, tvoj doktor (koji je i jednim delom ginekolog) vodi trudnoću do 23. nedelje, posle čega bi sledio prelazak kod ginekologa specijaliste, koji će i vršiti porođaj. U mom slučaju, ja sam prebačena odmah kod ginekologa s obzirom da imam malih problema sa trombocitima u krvi, tako da on mora malo bliže i više da me prati. Sledeći pregled je za mesec dana tako da mi do tada samo ostaje da uživam i da se molim da neću imati mučnine sa povraćanjem kao u prošle dve trudnoće.
Pozdrav od najsrećnije mame na svetu.