Dete i kućni ljubimac razvijaju prisan odnos i dete kućnog ljubimca često doživljava kao svog drugara za igru, nekog vrlo sličnog samom sebi. Baš zbog te prisnosti i osećaja deteta da mu je kućni ljubimac blizak prijatelj, mogu da se razviju i određeni problemi. Utvrđeno je da je u najvećem broju slučajeva, kada je došlo do toga da kućni pas ujede dete, ono bilo to koje je iniciralo njihovu interakciju. U ovom članku ćemo se prvenstveno baviti odnosom dece i pasa, i onim aspektima ovog odnosa koji mogu biti opasni po dete, i kako da pokušamo da te opasne situacije sprečimo.

Deca do tri godine i ljubimac

Deca uzrasta do tri godine uvek moraju da budu pod nadzorom roditelja kada provode vreme bilo sa svojim, bilo sa tuđim psom jer mala deca nemaju još uvek razvijen osećaj koliko i na koji način mogu da povrede drugo živo biće. Mnogi psi su u stanju da dugo i trpeljivo puštaju da ih mala deca „gnjave", ali ponekad i najtolerantniji pas izgubi strpljenje i tada može da nastane niz vrlo neprijatnih i neželjenih situacija.

Deca od tri do šest godina i ljubimac

Deca uzrasta od tri do šest godina najčešće bivaju ujedena ili povređena od strane svog psa ili psa koga dobro poznaju (na primer pas baka i deka, komšijski pas) jer se ona sa njima osećaju slobodnije i sklona su da  se neprimereno ponašaju prema poznatom psu.

Deca starijeg uzrasta češće upadaju u nepoželjne situacije sa nepoznatim psima koje sretnu na ulici, kod prijatelja, komšija.

Pravila za izbegavanje neželjenih situacija

Koja god da je starostna kategorija dece u pitanju postoje određena opšta pravila kojih roditelji treba da se pridržavaju da bi se neželjene situacije na relaciji dete - pas izbegle:

* Roditeljski primer je najvažniji element u učenju pravilnog ophođenja prema psima i životinjama uopšte. Ako se roditelj odnosi grubo prema kućnom psu, koristi različite nasilne metode u vaspitanju psa, dete će slediti ovaj primer. Pas se odrasloj osobi povinuje i trpi, ali ako dete poželi da uradi psu isto ono što i odrasla osoba, a to je za njega neprijatno, pas će se detetu kao slabijem suprotstaviti, bilo režanjem ili čak i ujedanjem. Isto tako, roditelj koji beži pred nepoznatim psom na ulici, mlati rukama, pokušava da šutne psa, loš je primer za dete jer ovakovo ponašanje, ne samo da ne odvraća psa već mu, naprotiv, privlači pažnju i razdražuje ga. Dete kao manje i slabije od odrasle osobe može i mnogo ozbiljnije da strada.

* Treba objasniti deci da psi ne vole da budu grljeni i ljubljeni, da njima to nije način da pokažeš da ih voliš. Bolje je da roditelj pokaže detetu kako da psa češka i mazi po leđima, ili ako pas leži na leđima, da ga mazi ili češka po stomaku.

* Dete treba da zna da pse ne treba začikavati i da ih nikako ne treba dirati dok jedu, piju vodu, spavaju ili nešto ili nekog čuvaju.

* Kada god prilazi nepoznati pas ili ako kućni pas postane previše razigran ili razdražen,  treba naučiti dete da „postane drvo". To znači da dete treba da stane mirno, spusti ruke pored tela i gleda u zemlju. Drvo je nezanimljivo za psa, pas ga onjuši i nastavi dalje, a tako će se ponašati i prema detetu. Da bi se dete naučilo ovome potebno je da mu roditelji objasne kako i zašto tako treba da se ponaša i da mu sami demonstriraju ovakvo ponašanje. Lekcija „postati drvo" nije laka jer instiktivno u prisustvu nepoznate životinje i odrasle osobe i deca dižu ruke, mlate rukama i nogama i gledaju direktno u psa. Vežbom i strpljenjem dete će savladati ovu vrlo važnu lekciju.

Psi, i kućni ljubimci uopšte oplemenjuju dečje odrastanje i sazrevanje i imaju veliku ulogu u razvoju savesne i odgovorne osobe. Baš zbog njihove tako važne uloge u razvoju deteta, roditelji bi trebalo da dete pripreme i obuče kako da postupa sa kućnim ljubimcima, jer samo na taj način se najveći broj neželjenih situacija može sprečiti.

Pozitivni aspekti zajedničkog života deteta i kućnog ljubimca

* Dete se uči brizi, odgovornosti i poštovanju drugih živih bića

* Deca koja imaju psa kao kućnog ljubimca mnogo više vremena provode napolju i svakodnevno su fizički aktivna

* Kućni ljubimci su deci vrlo često „nemi" sagovornici, deca svom ljubimcu poveravaju skrivene misli i osećanja

* Život sa kućnim ljubimcem detetu daje važne lekcije o normalnim životnim procesima: odrastanju, sazrevanju, reprodukciji, rođenju, bolestima i umiranju

* Kućni ljubimci su za dete njegova lična veza sa prirodom

* Fizički kontakt sa kućnim ljubimcem često ima smirujući efekat na dete

Plavi pas uči decu kroz igricu

U cilju preventive psećih ujeda dece, u Evropi je nastao projekat „Plavi pas". Plavog psa je osmislio i oživeo tim međunarodnih eksperata iz različitih oblasti: dečjih psihologa, pedagoga, pedijatara, nastavnog osoblja, veterinara, biheviorista i umetnika.

Glavni zadatak Plavog psa je da kroz interaktivnu, jednostavnu kompjutersku igricu nauči decu kako da se sigurno ophode sa psima. Kroz ovu igricu deca zajedno sa Plavim psom prolaze kroz potencijalno opasne situacije i uče kako da ih na najbolji način prevaziđu. Projekat «Plavi pas» je prvenstveno namenjen deci uzrasta od tri do šest godina i njihovom roditeljima, ali i svima onima koji su zainteresovani da saznaju nešto više o odnosu male dece i pasa kao što su vaspitači, nastavno osoblje, veterinari, pedijatri i dečiji psiholozi. Deca mogu da koriste ovaj CD individualno, ali se deci Plavi pas može predstavljati i kroz radionice.

CD sa igricom stiže u paketu sa štampanim priručnikom za odrasle koji im objašnjava kako se CD koristi i kako da zajedno sa decom nauče najviše o sigurnom ophođenju prema psima.

Efikasnost Plavog psa

Na Odeljenju psihologije Univerziteta u Linkolnu u Velikoj Britaniji, na čelu sa dr Kerstin Meints rađene su studije o efikasnosti «Plavog psa». Studije su pokazale da je ovaj projekat vredno edukaciono sredstvo i da deca lako savladavaju namenjene lekcije igrajući se. Više informacija o projektu "Plavi pas" možete naći na web adresama: http://www.thebluedog.org/ ,  http://www.sasap.org.rs/  ili u veterinarskim ordinacijama

Nikoleta Novak, dipl. vet. spec.