Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mit ili stvarnost: Da li postoji majčinski instinkt?

Da li se majke zaista imaju o instinkt? Da li je on prisutan kod svih žena? Ukoliko nije, da li su one žene koje ga ne poseduju "loše majke"?

 Izvor: Foto: Shutterstock

Mame koje su sigurne u postojanje svog majčinskog instinkta, ovo svoje uverenje potkrepljuju brojnim situacijama kada ih upravo instinkt nije prevario, iako je, možda govorio suprotno od mišljenja lekara ili iskusnijih mama. Sa druge strane, ukoliko neka mama ne oseti odmah bezrezervnu ljubav prema svojoj bebi, pod pritiskom predrasuda i očekivanja sredine - lako može pomisliti da sa njom nešto nije u redu, ili da je njen instinkt izostao. 

Naučna istraživanja i pokušaji eksperimenata nisu potvrdili postojanje ovog instinkta. Na primer, intuitivne procene žena u trudnoći da li nose muško ili žensko dete nisu dale statistički značajne rezultate.

Većina roditelja ima dobar osećaj za svoje dete i intuitivno oseća šta treba da radi. Poznato je da mame veoma brzo nauče da raspoznaju šta koji plač njihove bebe znači (glad, grčevi, potreba za dodirom...), i brzo uspevaju da raspoznaju neverbalne emotivne signale svoje dece. Ipak, to još uvek nije pouzdan znak da ove mame poseduju neki poseban instinkt. Izvesnije je da je njihova briga za dete, požrtvovanost i beskrajna ljubav uticala na formiranje ovog posebnog odnosa između njih i deteta.

Na posebnu vezu između mame i bebe utiče veliki broj faktora: spremnost (zrelost) žene za potomstvom, njena emotivna stabilnost, sigurnost i podrška okruženja... Takođe, korene ovog odnosa možemo potražiti i u najranijim sećanjima mame na njeno najranije detinjstvo. Odnosno:

Između majke i deteta može doći do ljubavi na prvi pogled, ali ne mora. Ova ljubav nije fiziološka karakteristika, kao što je boja očiju ili kose. Takođe, ta ljubav nije instinkt.

Sa druge strane, nema svaka žena želju da bude majka. Instinkt bi morao biti urođen, a broj žena koje svesno odlučuju da ne žele da budu majke je sve veći.

*Childfree.

Nekoliko decenija unazad pokret Childfree veoma se proširio Amerikom (gde je i nastao), ali i Engleskom, Italijom, a odskora i Srbijom. Posvećen je, popularišu ga i promovišu ljudi koji nemaju decu jer su tako odlučili. Oni se udružuju na web-forumima, okupljaju u udruženja, štampaju svoje publikacije. Dodatno ih promovišu svetski poznate javne ličnosti kao što su Opra Vinfri ili Hju Grant. Ukratko, bore se za svoje pravo da ne žele da imaju decu, a da ova odluka ne bude razlog da ih ostatak čovečanstva proglasi sebičnima, neemotivnima, egoistima. Termin Childfree (bez dece, kao rezultat roditeljske odluke), u engleskom jeziku ima drugačije značenje od izraza: Childless (bez dece, ali ne po sopstvenom izboru). Kao razloge za odluku da žive bez dece navode da žele da se potpuno posvete karijeri, uživanju u životu bez roditeljske obaveze, zabrinutost situacijom u svetu i kretanjem istorijskih dešavanja, i nedostatak materinskog instinkta. Dakle, ovaj instinkt njima ne samo da nije urođen, već ni tokom života probuđen. Iza odluke da ne žele decu ponekad se krije bojazan da ne bi bili dobri kao roditelji ili traume iz sopstvenog detinjstva (incest, seksualno zlostavljanje ili preterana agresivnost roditelja).

*No kidding.

Slično udruženje je i No kidding nastalo pre dvadeset godina. I sam naziv ovog udruženja predstavlja dvosmislenu igru rečima: reč "kid" na engleskom znači: "dete", ali i "šala". Danas postoji desetine filijala u SAD, više desetina aktivnih članova u Engleskoj, a jednom godišnje organizuju i veliki skup, slaveći svoju slobodu izbora života bez dece.

Iako već i samo postojanje ovakvih pokreta kod mnogih izaziva neodobravanje, možda treba razmisliti i o onim osobama koje su postali roditelji a da to nisu svesno izabrale ,već im se roditeljstvo "desilo". Ili, što je još drastičnije, postali su mame i tate jer je to društveno prihvatljivo, tačnije, od njih se to očekivalo u njihovoj sredini.

*Očinski instinkt.

Konačno, iako nije naučno dokazano da majčinski instinkt postoji ili ne, on opstaje kao termin, predmet polemika i istraživanja. Veoma se retko, međutim, govori o očinskom instinktu. Ukoliko je majčinski instinkt uslovljen biološkom sposobnošću žena da rađaju, može li se govoriti i o očinskom instinktu, kao intenzivnoj želji za potomstvom? Odnosno, može li se ta želja smatrati toliko jakom da poprima obrise instinkta? Ovim pitanjem bavio se čak i Čarls Darvin. Stručnjaci smatraju da se ne može govoriti o očinskom instinktu, već "samo" o velikoj odgovornosti da socijlano zbrinu i zaštite svoju decu i porodicu. Ljubav jednog tate nastaje kao rezultat vremena provedenog sa detetom, pa je i očinski osećaj zapravo, refleksivan i svestan. Jasno, čim je refleksivan i svestan, ma koliko snažan bio, nije instinkt. Podrazumeva se da i ovde ima izuzetaka, jer će mnoge tate doživeti ljubav "na prvi pogled" sa svojom bebom, ili u njihovoj međusobnoj vezi probuditi sopstvene uspavane kapacitete intuicije. Ipak, to još uvek nije instinkt. 

Pouzdano znamo da se instinkt ne može ni steći ni naučiti. Ono što, međutim, možete učiniti i što je više nego dovoljno: bavite se svojim detetom na najkvalitetniji mogući način. Razvijajte vašu emotivnu bliskost.

Konačno, možda nije ni važno da definišete vašu specijalnu, tajnu, često telepatsku vezu. Bez obzira da li je ona instinktivna ili ne, vaša posvećenost sopstvenom roditeljstvu je najveće bogatstvo koje detetu možete dati.

Ukoliko mislite da nemate majčinski instinkt

-Ne opterećujte se.

To nikako ne znači da ste loša majka. Naime, važno je da ste posvećeni svom detetu, da mislite o sebi kao roditelju, da preispitujete svoje postupka, da se ne plašite da zatražite pomoć kada se osetite nesigurno, da ste uporni u rešavanju konflikata razgovorom... Pružite li detetu veliku količinu ljubavi i sigurnosti u najranijem detinjstvu utrli ste put za kasniji razvoj normalne i zdrave ličnosti. Svojim opštim vaspitnim stavom, bio on prožet majčinskim instinktom ili ne, svojom emotivnom toplinom, prepoznavanjem detetovih potreba - utičete na stvaranje samopoštovanja kod deteta, njegovu veru u sebe, ali i u svoju okolinu.

-Imajte poverenja u sebe.

Na primer, ukoliko vi više provodite vremena sa svojom bebom, očekivano je da ćete je bolje poznavati i prepoznavati njene potrebe, nego na primer, vaša majka, bez obzira što je ona možda odgajila petoro, ili bila vaspitačica u vrtiću. Naime, niti su sva deca ista, niti na isti način pokazuju svoje potrebe, želje, emotivna raspoloženja. Slušajte svoj unutrašnji glas. To je jedini način da ga osnažite i ohrabrite da ubuduće bude glasniji, a vi sigurniji da vas ispravno savetuje.

Ukoliko mislite da imate majčinski instinkt

-Koristite ga kao svoje pomagalo.

Zavirite u njega kada vam je potrebna dodatna informacija. Sve ga više koristeći, na izvestan način ćete se uvežbavati, pa će vaš unutrašnji glas vremenom postajati sve jači i precizniji. Kada ste u nekoj dilemi ili treba da odlučite između različitih mogućih rešenja, učinite upravo ono što vam poručuje vaš instinkt. Kao jezičak na vagi, neka presudi ono što spontano osećate. Ipak, nemojte mu uvek i bezrezervno verovati. Može vas izneveriti i nešto što je, na primer, za vaše dete veoma opasno, premaskirati u nešto banalnije. To ne znači da vaš instinkt "ne radi", već da je pored njega izražen i zaštitnički stav prema detetu. Podrazumeva se da treba saslušati savete iskusnijih roditelja kada treba da odlučite o nečemu što je važno za vaše dete. Saslušati nije isto što i poslušati. Odluka je uvek samo na vama. Posebno ako se tek učite svom roditeljstvu, slušajte savete iskusnijih mama, čitajte knjige, informišite se na svaki mogući način. Svoj instinkt, intuiciju i unutrašnji glas koristite kao dodatnu i važnu informaciju.

Jelena Holcer, pedagog

Pratite nas i na Instagramu!

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica