Kad je tata rastrzan između obaveza

Zahvaljujući tome što sada i mame aktivno rade na "više frontova" sve češće se može primetiti da mama radi, a tata ostaje u kući sa detetom, šeta ga ili vodi u park. Odnosno: sada se jedan dan prosečnog tate ne svodi samo na posao i popodnevno odmaranje.

1. Ne dozvolite da budete pretnja deci.

Kada mama preti detetu (na primer: "Videćeš kada ti otac dođe!"), ona bitno narušava odnos između vas i njega. Na ovaj način pokazuje da sa nekim problemom ne ume samostalno da "izađe na kraj", ali to je utoliko pogubnije, ako ste inače rastrzani obavezama i ne možete da se u dovoljnoj meri posvetite svom roditeljstvu. Zato, ne dozvolite da budete dežurna "baba - roga", samo zato što u životima svoje dece ne učestvujete koliko bi želeli. Sa druge strane, pokušajte da se organizujete tako da produžite vreme koje ćete provoditi sa svojom porodicom. Neki od mogućih predloga da uskladite svoje obaveze su:

2. Pola sata odmora.

Kada se vratite sa posla, ukoliko vam je to potrebno, zamolite svoje ukućane za malo odmora. Ovu pauzu u danu iskoristite da prilegnete, pročitate novine, budete malčice sami sa sobom. Jer, mnoge tate se žale da im upravo to malo vremena nedostaje, da im je samo malo dovoljno, pa da po isteku ove pauze nastave punom snagom. Ipak, objasnite svojoj deci o čemu se radi. Naime, ona su vas željno iščekivala da se vratite sa posla, ne znaju vaš dnevni pretrpani raspored, a vreme koje ste proveli u toku dana bez njih, čini im se dugo kao večnost. Zato, kada se konačno pojavite i odmah prilegnete, oni to ne shvataju kao odraz umora, već kao vašu nezainteresovanost za njih. Objasnite im o čemu je reč. Kažite: "Strašno sam umoran. Zamoliću vas da budete tihi samo trideset minuta (pokažite im na satu, ukoliko ne znaju da gledaju sami), da bi posle mogli zajedno da se igramo. Sa druge strane, ako se ne budem sada odmorio, celo popodne i veče ću biti umoran i pospan, pa se plašim da bi to moglo da nam pokvari vreme svima". Kada ova pauza prođe, posvetite se deci. Igrajte se onih igara koje oni izaberu, a ne onih koje su vama manje zahtevne. Na ovaj način, brzo će shvatiti da posle vašeg odmora, u vama imaju saigrača. Samim tim, brzo će naučiti da poštuju vašu potrebu za odmorom. 

3. Preraspodela poslova.

Pokušajte da se u kući organizujete tako da i mama ima svoj odmor, ali i da uštedite vreme. Ponekad sitnice mogu bitno da utiču na to (na primer, ako se dogovorite da svako od vaših članova porodice opere svoju čašu posle korišćenje, upravo ste smanjili posao onome ko u vašoj porodici pere sudove). Odnosno, promena nekih navika, drugačija organizacija dana, trebalo bi da vam donese svima boljitak kako u kvalitetu dana uopšte, tako i u kvalitetu vremena provedenog sa decom.

4. Osmislite aktivnosti unapred.

Kada unapred isplanirate svoj dan, onda smanjujete rizik da to vreme potrošite uludo, na način kojim ni sami nećete biti zadovoljni. Smislite unapred gde bi mogli da odete sa decom, ili svi zajedno (bioskop, prijatelji sa decom, šetnje, sport...). Osmišljeno vreme obećava zajedničko kvalitetno druženje. Jer, ako vas deca viđaju retko ili nedovoljno a pri tom, kada ste zajedno, samo gledate TV ili ćutite - to ne samo da nije kvalitetno zajedničko provedeno vreme, već vreme vrlo slično onome kao da tata nije ni prisutan.

5. Pronađite vaše rituale sa decom.

Koristite vaše porodične rituale. To utiče na stvaranje harmonične porodične atmosfere. Vreme sa tatom ne mora uvek da znači veliku zabavu i igru. Ako otac dete kupa, presvlači, zajedno idu u kupovinu (ukratko, ne odustaje od svojih rituala sa detetom), već i to, u velikoj meri, održava njihov odnos stabilnim. Takođe, nemojte se odricati ni onih sitnica i malih rituala koje vama lično znače. Jutarnja kafa, omiljena muzika, šetnja... Oni će vas držati dalje od stresa, obojiće vam dane onim što volite, i podsetiti da bez obzira na količinu vaših obaveza, na neke od tih sitnica uvek možete računati.

6. Fizičke aktivnosti.

Pokušajte da što više budete na svežem vazduhu, najbolje sa decom. Šetajte, igrajte se, skačite, vozite bicikl. Ne samo da će boravak na otvorenom značiti vama, da će vam "napuniti baterije", već ćete postići da se i vaša deca u vašem društvu, na ovaj način provode mnogo bolje nego da sede kući, ispred TV ekrana.

7. Preuzmite odgovornost.

Zbog nedovoljnog prisustva očeva, odgovornost u podizanju dece uglavnom pripada majkama. Suštinska pitanja u roditeljstvu treba da se donose zajednički, ali ukoliko otac nije dovoljno prisutan u toku dana, podrazumeva se da će većinu dnevnih odluka donositi mama. Ipak, za zdrav razvoj deteta važna su oba roditelja. Deci je potrebna ravnoteža u odnosu na majčin autoritet (ili neautoritet), tj. na njen vaspitni stil. Deca koja rastu uz intenzivno prisustvo oca imaju veće šanse za pravilan razvoj i razvijanje pozitivne slike o sebi. Odnosno, ova deca ranije progovore, ranije prohodaju, nasmejanija su, radoznalija...U kasnijem uzrastu, brže se navikavaju na obdanište i školu, lakše uklapaju među vršnjake, lakše prihvataju autoritet učiteljice, brže uspostavljaju radne navike... U još kasnijem dobu, otac postaje važan kako sagovornik, odrastao autoritet, drug...

8. Ne odričite se svog roditeljstva.

Nemojte zbog svojih brojnih poslovnih obaveza zanemariti ulogu tate. Iako možda zvuči kao otrcana fraza, kada jednom budete deda svojim unucima i pogledate unazad, kada pomislite da li se zbog nečega kajete i da li je nešto možda trebalo da uradite drugačije - ono nad čime ćete se kajati jeste, verovatno, vreme koje ste proveli sa svojom decom. Naime, ne verujem da će neko od vas tata jednom reći da mu je žao što nije više bio na poslovnim sastancima ili da je trebalo da se više posveti gledanju fudbalskih utakmica. Ne, ono što se čini izvesnim jeste da će vaša deca odrasti, a vi to kasno shvatiti.

Na žalost, to isto važi i za mame. Setite se da su i one pretrpane svojim obavezama. Baš kao i vi, i one su rastrzane između svojih profesionalnih poslova, kuće, dece, prijatelja. To je razlog više da se konačno dobro organizujete, rasteretite što više u korist svoje dece i počnete da uživate u sopstvenom roditeljstvu.

Jelena Holcer, pedagog