Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Alergije i kalendar cvetanja biljaka: Sve što treba da znate o alergenima drveća, trave i korova (TABELA)

Sledećih par meseci, tokom cvetanja biljaka, osobe osetljive na alergene drveća, trave ili korova, mogu da očekuju pogoršanje simptoma. Kako da se pripremite i olakšate sebi i mališanima ovaj period?

 Izvor: Foto: Profimedia

Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za praćenje alergenog polena kaže da su trenutno aktuelni alergeni drveća i da osobe koje pate od alergija moraju biti pod nadzorom lekara.

- Situacija za alergične osobe je komplikovana sa ovim lepim vremenom, a najveće probleme prave javor i breza. Granična vrednost koja čoveku ne pravi problem je 30 polenovih zrna u toku jednog dana, a tokom merenja prethodnih dana ta vrednost breze je dostigla broj 515, dok je za grabu izmereno i 229 - upozorava Mitrovićeva.

Kako kaže, već 10 dana izloženi smo velikim alergenima - tuje, čempresa, duda, platana, topole.

- Ima čak i alergena korova. U unakrsnim reakcijama pogoršava se klinička slika pa pacijenti koji su se testirali i znaju da su alergični na polene moraju da budu pod nadzorom lekara. U maju će prestati poleni drveća, ali će se pojaviti trave i korovi kao novi alergeni - objasnila je Mitrovićeva.

Od alergijske kijavice u svetu boluje do 25 odsto stanovništva, a trećina od tog broja ima i pridruženu bronhijalnu astmu. U Srbiji broj obolelih je do osam odsto svih stanovnika.

KALENDAR ALERGENA

dec.  jan.  feb.  mart  apr.  maj  jun  jul  avg.  sept.  okt.  nov.

jova                    +       +       +      +

čempres              +       +       +      +     +

topola                 +       +        +      +     

hrast                                      +      +     +

lipa                                                        +      +     +

ježevica                                          +     +       +     +

popino prase                                   +     +       +     +      +

pšenica                                           +     +       +

raž                                                         +       +     +

konoplje                                                           +     +       +      +      +    

muška bokvica                                 +       +      +     +       +      +

kopriva                                                             +     +       +      +      +

Načelnik Klinike za pulmologiju Vojnomedicinske akademije, pukovnik docent dr Slobodan Aćimović kaže da prema procenama Svetske zdravstvene organizacije od alergijske kijavice u svetu boluje od 10 do 25 odsto ukupne populacije.

- Od tog broja više od trećine obolelih ima od početka ili kasnije pridruženu bronhijalnu astmu. U Srbiji procene su da se broj obolelih kreće od šest do osam odsto svih stanovnika - kaže pukovnik Aćimović.

Oni koji su u ovom najjačem talasu najviše ugroženi osetili su prethodnih dana i jake alergijske reakcije: učestalo kijanje, zapušenost nosa, curenje iz nosa, kašalj i grebanje u grlu.

- A često su simptomi i svrab, crvenilo i peckanje u očima. Ovi simptomi su dugotrajni, svakodnevni i znatno remete kvalitet života. Najčešći simptomi alergijske astme su otežano disanje, gušenje, kašalj praćen zviždanjem u grudima i iskašljavanjem oskudnog žilavog ispljuvka. Osim respiratornih simptoma mogu se javiti i kožne manifestacije kao što su ospa ili koprivnjača praćena svrabom ili pojava ekcema - objašnjava naš sagovornik.

Onima koji žele da na svaki način izbegnu izlaganje polenu, jer im to drastično ugrožava zdravlje, stručnjaci preporučuju da više borave u zatvorenom prostoru, ali i da obrate pažnju na izveštaje o koncentraciji polena.

Međutim, kako se i u prostorije ne bi uvukle ove bele "pahulje", koje su prekrile čak i trotoare, pazite kada i kako provetravate.

- Prostorije ne provetravati u jutarnjim satima već u večernjim i noćnim, kao i posle kiše. Po povratku iz prirode obavezno je tuširanje radi mehaničkog uklanjanja alergena. U širem smislu prevencija obuhvata adekvatno medikamentozno lečenje - kaže doktor, dodajući da se postojanje alergije utvrđuje najčešće preko kožnih proba sa razblaženim rastvorima pojedinih alergena, a zatim i nekim od imunoloških testova iz krvi.

Lečenje i terapija

Na genetsku predispoziciju osoba za ispoljavanje alergija se ne može uticati, ali se mogu preduzeti preventivne mere, objašnjva pukovnik docent dr Slobodan Aćimović.

- Najčešće za ublažavanje alergijske upale i simptoma koriste se antihistaminici, koji se mogu primenjivati oralnim putem, a u težim simptomima i parenteralnim putem. Druga najčešće korišćena vrsta lekova su kortikosteroidi, koji se obicno koriste lokalno u vidu spreja. Poseban oblik lečenja je imunoterapija kroz formu hiposenzibilizacije. Rezultat ovakve terapije može biti smanjenje tegoba - objašnjava dr Aćimović.

Najnovije

Vesti

Porodica