Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Saveti pedagoga: Kako smanjiti uticaj televizije na decu?

Nekada se smatralo da je televizija specifičan “prozor u svet”. Danas, u vreme otuđenosti i sve manje intereaktivne komunikacije, sadržaji koje dete upija preko TV ekrana često imaju vaspitni uticaj, umesto roditelja.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Prema istraživanjima stručnjaka za uticaj televizije na razvoj deteta, do 18. godine prosečno dete provede gledajući TV više vremena nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti, izuzev spavanja. U mnogim porodicama TV je stalno uključen, pa je pomalo licemerno određivati vreme pred TV-om za dete, kada to vreme ne postoji ni za odrasle. Sigurno je da televizija ima i prednosti (pruža dodatne informacije iz sveta koji dete okružuje ili ga zanima) ali i nedostatke kao što su: pasivnost, sklonost gojaznosti. Deca su bez potrebnih fizičkih sposobnosti, teško se koncentrišu, lošije pamte, nemaju razvijene verbalne sposobnosti, niti znanje kako još mogu da koriste svoje vreme... 

Povezane vesti

Da li deci treba dozvoliti da uveče sede do kasno ispred TV ekrana?

Nema razloga da deca gledjau TV pre spavanje. Najpre, sadržaji koji su u večernjim terminima su uglavnom prilagođeni odraslima, (informativne emisije, akcioni filmovi...) a neretko su previše stresni i za odrasle kojima su namenjeni. Sadržaji koje upijamo pred san se utiskuju i utiču ne samo na kvalitet spavanja već i na našu opštu percepciju. Zato se za decu pred spavanje uvek preporučuju lagani sadržaji i rituali sa roditeljima kao što su: zajedničko pričanje priča ili čitanje bajki.

Koji sadržaji im se preporučuju, a koje obavezno treba zabraniti? 

Dokazano je da deca koja su gledala dečje obrazovne emisije bolje čitaju i imaju razvijenije verbalne veštine od dece koja gledaju samo crtane filmove i programe za odrasle. Takođe, kako ne traži nikakvu mentalnu aktivnost, TV može delovati kao ublaživač stresa, kako za odrasle tako i za decu. Upravo zato, za decu su preporučljivi dokumentarni naučni programi, ekranizovane bajke, emisije o životinjskom i biljnom svetu. Sa druge strane, deca ne bi smela da gledaju informativne emisije (vesti, dnevnik) jer nemaju iskustva i znanja koja imaju odrasli pa je ono što čuju za njih zbunjujuće i zastrašujuće, kao ni akcione, filmove naučne fantastike ili horor filmove.  Najveći rizik od preteranog gledanja tv-a je kada se izgubi selektivnost u izboru  sadržaja a TV postane važan gotovo kao da je član porodice.

Povezane vesti

Da li emisije, filmovi i serije u kojima se ispoljava nasilje mogu ponekad da posluže roditeljima da deci skrenu pažnju na negativne pojave u društvu i koliko to može da bude uspešno? 

Ne mogu se pronaći pozitivni apsekti nasilja sa tv ekrana, niti se ti nasilni sadžaji  mogu izbeći. Istraživanja su pokazala da čak 85% filmova koji se svakodnevno prikazuju imaju brojne scene nasilja, kao i to da je tinejdžersko nasilje u 19. godini veće ukoliko je gledanost TV-nasilja u 8. godini česta. Naime, kada odrastaju uz nasilne sadržaje sa TV-a, deca postaju manje osetljiva na realno, stvarno nasilje i teže ga prepoznaju u svojoj okolini. Čak i crtani filmovi, podležu ovoj kritici jer dozvoljavaju nasilje bez posledeca ili kazni. Upravo zato, jedna od posledica odrastanja uz TV je i osiromašen osećaj zajedništva (deca manje veruju drugim ljudima), nedostatak empatije i visoka tolerancija na nasilje u stvarnom okruženju. Ali, posledice mogu biti i u poljima koja nisu tako očigledna. 

Povezane vesti

Kako smanjiti uticaj TV-a na dete? 

-Kontrola vremena. Deca mlađa od dve godine ne bi bez kontrole smela da gledaju u bilo kakav ekran, a tek nakon toga do sat vremena dnevno.

-smanjite učešće TV-a u vašem celokupnom porodičnom životu. 

-formirate naviku da TV u vašoj porodici ne bude stalno uključen i da se ne gleda bilo šta već ono što je ranije odabrano. 

-zajedno sa detetom izučavajte TV program i obeležite šta ćete gledati. 

-Odredite vreme kada se TV može gledati a kada ne može (na primer, ne može da se gleda TV dok se obeduje, kada su prisutni gosti…). 

-Izbegavajte kažnjavanje dece zabranom gledanja TV-a osim kada to nije bio neposredan izvor neposlušnosti. 

-Uvedite “TV dijetu”: isključite TV na 15 dana i pogledajte da li je vaše dete postalo kreativnije, samostalnije, zadovoljnije. 

-ponudite detetu drugačije vrste aktivnosti koje će vas međusobno zbližavati. Na primer, odlaženje u šetnju, bioskop, zajedničko čitanje priča, igre u prirodi... 

Konačno, podrazumeva se da decu ne možete, niti bi to bilo poželjno, potpuno izolovati od televizije. Ali je važno naći kompromisno rešenje: malo pasivne zabave neće naškoditi detetu (ili odraslom) i može umanjiti stres, ali ne po cenu da to bude jedini način provođenja vremena. Čak i kada gledate TV “samo” na primer, 4 sata dnevno – to su 4 sata provedena u pasivnoj razonodi.

Povezane vesti

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica