Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zabrinjavajuće ili ne: Kada dete ima izmišljenog prijatelja

Zašto deca imaju izmišljene drugove, kada se oni najčešće pojavljaju i da li ih treba zabranjivati, otkriva pedagog Jelena Holcer.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Zahvaljujući bajkama, filmovima, kompjuterskim igrama deca današnjice uveliko rastu u svetu izmišljenih bića. Veštice, vile, životinje koje govore, mitska stvorenja, natprirodne moći različitih superheroja su postale sastavni deo njihovog odrastanja.  Neke od tih izmišljenih bića negujemo u dečjoj mašti i mi sami, na primer, vila donosi poklon detetu i ostavlja ga ispod jastuka kada mu ispadne prvi zubić... Zato, očekivati od deteta predškolskog uzrasta da shvati da oni ne postoje "stvarno" već samo "onako", tj. da su ta bića izmišljeni likovi, nije lako.

Povezane vesti

Najčešće deca pronalaze u svojoj mašti tajnog druga u uzrastu između 2,5 i 5 godina. Ovaj izmišljeni drug ima svoje ime, svoje osobine, ume da priča (naravno, samo ga dete može čuti) i po mnogo čemu je specijalan, najvažniji, najbolji. Često je to neko sa kim dete najradije odlazi na spavanje, priča za vreme obroka, igra se.

Zašto neka deca imaju izmišljene prijatelje, a neka ne?

Dva osnovna motiva su:
1. kompenzacija ili traženje rešenja za ono što detetu nedostaje u njegovom stvarnom svetu;

2. prirodna sklonost deteta ka maštanju, sanjarenju, preterana emotivnost, lako verovanje u bajke, filmove i ostale izmaštane likove...

Ono što je zajedničko jeste da deca koja izmaštaju svog druga obično imaju visok stepen inteligencije, veoma su maštovita, radoznala. Drug iz mašte može predstavljati i način da se prevaziđe neka porodična kriza, (razvod roditelja, smrt bliskog člana porodice), ili porodična atmosfera uopšte (stalne svađe, napetost, vikanje...). S obzirom da je drug iz mašte dopuna onoga što nedostaje u stvarnosti, on postaje zamena za ono što dete želi (zamena za starijeg ili mlađeg brata, sestru ili kućnog ljubimca).

Povezane vesti

Kako se igraju i šta razgovaraju?

Obratite pažnju kako se dete igra sa ovim svojim drugom i šta sa njim razgovara. Naime, ako primetite da sa svojim izmaštanim drugom razgovara neke veoma važne, osetljive stvari to je siguran znak da ono nema odgovarajućeg sagovornika u svom stvarnom okruženju i da je bilo prinuđeno da ga izmisli, tj. pronađe u svojoj mašti. Tada, uložite napor da povratite vaše odnose poverenja kako bi ponovo vi, u detetovim očima, postali dostojan sagovornik. Nije toliko važno da potisnete izmišljenog prijatelja koliko da vi budete glavni sagovornik detetu u ranom periodu odrastanja.

U kojim situacijama se pojavljuje drug iz mašte?

Ako je to, na primer, u svakodnevnoj igri, dobar način da dete odvojite od zamišljenog prijatelja jeste pravljenje konkurencije, tj. što veći broj dece njegovog uzrasta. Ako se tajanstveni nevidljivi drug pojavljuje, na primer, kada se vi svađate sa ostalim ukućanima, pokušajte da odložite svađu za vreme kada dete nije prisutno. Ako je to, na primer, kada dete vodite kod zubara, jasno je da je izmišljeni drug tu da bi mu "čuvao strah", odnosno, da je dete izabralo njega umesto vas. Dakle, razmislite o tome kada se drug pojavljuje i šta on detetu znači ali nemojte nasilno pokušavati da ga eliminišete. Promenite svoje ponašanje kako bi dete uvidelo da i u svom relanom okruženju ima i svoje sagovornike i prave drugove.

Povezane vesti

Zabranjivanje izmišljenog druga ili ne?

Problem sa dečjim izmišljenim prijateljem imaju roditelji, a ne deca. Ovo ponašanje može vas zbunjivati i plašiti, ali nema razloga da taj odnos potiskujete ili  nasilno gasite. Najpre, pokušate li da prosto zabranite ovo prijateljstvo, nekom vrstom ucene, po principu "zabranjenog voća" postaće još jači i interesantniji. Svaka pretnja ("Ako ne prestaneš s time - nećeš dobiti...") ili manipulacija dečjim strahom ("Ako te samo još jednom vidim da to radiš - ja ću..."), dovodi do suprotnog efekta. Pokvarićete odnose sa svojim detetom, pokazati mu koliko ga ne razumete a izmišljenog druga sigurno nećete izbaciti iz njegove glave. Drug i jeste izmišljen zato što je tajan, vi ga ne vidite i dete lako sa njim može da komunicira ili se igra i bez vašeg znanja.

Konačno, uzrast kada se izmšljeni prijatelji najčešće pojavljuju (u predškolskom dobu) nije dovoljno zreo da bi objasnili detetu da ne treba da se druži sa nekim samo zato što taj neko po vašim merilima ne postoji. Umesto toga radije razmislite zašto vaše dete ima potrebu za ovakvim drugom? Da li je ono samo izrazito maštovito ili drug preuzima neke njegove strahove, razrešava probleme, preuzima višak obaveza…

Povezane vesti

Opravdanje da se čvršće upustite u potiskivanje ovog druženja imate tek ako ste sigurni da vaše dete izbegava kontakte sa decom iz njegovog stvarnog okruženja ili ako mu taj drug postane izgovor za loše ponašanje ("nisam ja slagao, on je to rekao, nisam ja to srušio i polomio već on..."). Ipak, čak i tada veće rezultatate postižete ako detetu objasnite da mu branite igre i druženje sa takvim drugom zato što ga on podstiče na loše i nedozvoljeno ponašanje nego ako kao razlog navodite to što drug ne postoji.

Kada izmišljeni drug nestaje?

Izmišljeno drugarstvo može trajati mesecima, pa i godinama. Sa polaskom u školu ovo prijateljstvo postepeno prestaje jer se u detetovom okruženju sada pojavljuje veliki broj do tada nepoznate, i otuda potencijalno, za stvaranje novih drugarstava, izazovne dece. Tako će nevidljivi, imaginarni drug postepeno bledeti. Naime, deca rastu ali njihovi izmaštani nevidljivi prijatelji ostaju klinci (njima ne raste pamet ili broj godina). Više ne uspevaju da ih prate, nisu im zanimljivi i deca ih, prosto, prerastaju tražeći nove izazove i nove, ovoga puta, stvarne prijatelje.

Najnovije

Vesti

Porodica