Sunčanica ili toplotni udar je stanje do kog dolazi kada unutrašnji "termostat" na visokoj temperaturi ne uspeva da rashladi telo. Visoka spoljašnja temperatura, u kombinaciji sa visokom vlažnošću, može da dovede do pregrevanja tela. Kada se deca dugo igraju napolju po najvećoj vrućini, ali i kada borave u zagrejanim, neprovetrenim prostorijama, može da dođe do simptoma pregrevanja.

Preventiva

Pre svega povedite računa da do toplotnog udara uopšte ni ne dođe. Nije teško zaštititi dete (a i sebe) od sunčanice. Sve što je potrebno, jeste pametno izlaganje suncu.

Pregrevanje u kolimaZvuči neobično, ali deca su često žrtve toplotnog udara u kolima. Naime, dovoljno je da ostavite dete u kolima na kratko, da nešto obavite, i da za to vreme - ako ste parkirani na suncu, temperatura u kolima značajno poraste. Kada se na to doda i nedostatak vazduha, jasno je da je dete izloženo riziku. Dakle, jedna od glavnih stvari jeste da decu nikada ne ostavljate samu u kolima, kao i da kola držite zaključana, kako mališanima ne bi palo na pamet da se u igri bez pitanja zavuku u kola.

Deo dana kada je sunce najjače - provodite u hladovini ili unutra, sa rashladnim uređajem. Najbolje je da napolju, odnosno na suncu, budete do 10 ujutru i posle 16 časova, kada je vrućina manja, a i smanjeno je UV zračenje. Kada ste napolju, na plaži, nemojte da dete držite u majici kako biste ga zaštitili od sunca, već ga jednostavno sklonite u hlad. Takođe, obavezno je stavljanje kačketa ili šeširića, ali nemojte da ih kvasite, pa da detetu glava bude rashlađena ceo dan. Birajte svetliju garderobu, koja manje privlači sunce.

Tokom celog dana pojite dete, najbolje vodom. Sokovi, naročito gazirani, sadrže veliku količinu šećera i teško gase žeđ. Ukoliko dete unosi dovoljno tečnosti, neće doći do dehidracije. Ako odlučite da budete na plaži kada je vrućina najveća, postarajte se da se tada dete manje fizički troši, da manje skače i trči. Radije ga zabavite nekom igrom koja ne iziskuje fizički napor, a igre koje zahtevaju više energije - ostavite za doba dana kada je vrućina manja. Najvažnije od svega je da često rashlađujete dete vodom. Umivanje, kvašenje glavice ali i ekstremiteta sigurno će pomoći da do toplotnog udara ne dođe.

Simptomi sunčanice

Na žalost, postoje i situacije kada se dete ipak pregreje, i tada je važno da što pre prepoznate simptome i preduzmete odgovarajuće mere.

Kada je ekstremno vruće i visoka vlažnost, ili kada su deca fizički aktivna po jakom suncu, može da dođe do pregrevanja, a tada telesna temperatura raste. Simptomi koji ukazuju da se dete pregrejalo su zagrejana i suva koža, temperatura, povišen puls, glavobolja, vrtoglavica, iscrpljenost, mučnina, povraćanje. Takođe, neka deca mogu teže da dišu, a primetno je i odsustvo znojenja. Toplotni udar je oblik hipertermije, koji podrazumeva visoku telesnu temperaturu, kao i fizičke simptome koji uključuju promene nervnog sistema. Toplotni udar može da bude i posledica dehidriranosti. Dete koje je dehidrirano ne može da se znoji dovoljnom brzinom kako bi se oslobađala toplota iz tela, a to dovodi do povećanja telesne temperature.
PageBreak

kako-spreciti-i-leciti-suncanicu

Šta činiti?

Ukoliko primetite da vaše dete ima simptome koji ukazuju na sunčanicu, pre svega - odmah ga sklonite sa sunca. Jedini način da mu pomognete jeste da ga rashladite, odnosno da mu pomognete da telesna temperatura padne. Evo nekoliko načina kako da to učinite:

Ako je moguće, uđite u prostoriju u kojoj je uključen rashladni uređaj (vodite računa da prostor nije previše rashlađen).

Savet +Na velikim vrućinama oblačite decu u najlaganiju odeću. Ako imate bebu obucite je u bodić bez rukava, i nikako joj ne obuvajte čarapice, a ako beba ne hoda, ni cipelice. Starijoj deci obucite majice bez rukava, kratke šortseve, sandale. I bebe i deca bi trebalo da nose tanke, platnene šeširiće.

Ukoliko za to nema mogućnosti, idite u debelu hladovinu. Na taj način će temperatura tela da se snizi. Takođe, ako nema klime, možete dete da rashladite uz pomoć ventilatora, što će doprineti da detetova koža počne bolje da diše, a i da se znoji, čime se oslobađa temperatura tela.

Skinite dete. To će, takođe, pomoći da se rashladi, da mu koža dođe u direktan kontakt sa vazduhom.

Položite dete da legne. Izaberite mesto na kom je temperatura prijatna. Postavite jastuke pod detetove noge, kako bi se krv sjurila u vitalne organe - srce, pluća i mozak. Cirkulacija krvi će pomoći detetu da se što pre oporavi i dođe sebi.

Da bi se telo što brže i što bolje rashladilo, potrebno je da dete kvasite vodom. Rashladite ga tako što ćete pokvasiti peškir mlakom vodom i njime ga osvežavati. Takođe, možete da ga kvasite prskalicom za biljke. Kada je koža mokra, hladite dete lepezom. Tako se povećava isparavanje, koje dovodi do snižavanja telesne temperature. Preporučuje se da položite hladne obloge na vrat, prepone, i pod pazuh. U predelu tih delova tela se nalaze krvni sudovi najbliži koži, pa se hlađenjem tih područja ubrzava snižavanje temperature celog tela.

Od velike je važnosti da dete ne dehidrira. Dajte mu tečnost, a ako je već dehidriralo, pomoći će rastvor Orosala i vode, koji je bogat elektrolitima. Ipak, ne preterujte sa tečnošću, odnosno ne nalivajte dete odjednom. Ukoliko to uradite, može da se desi da dete povrati, što može samo da pogorša dehidrataciju. Zato dajte detetu po nekoliko gutljaja na svakih petnaestak minuta.

Dr mr. sci med. Jelena Jovanović