Kada birate dadilju bitno je da imate poverenja u nju kako biste mogli da joj ostavite svoju decu na čuvanje. Međutim, vrlo često postoje nepredviđene situacije koje će vam oni sakriti, ne mislite da vam baš sve pričaju.
Otkrivamo tri priče dadilja koje su neke stvari sakrili od roditelja.
"Porodica za koju sam radila imala je veliko mermerno stepenište na ulazu. Bilo je predivno, ali zastrašujuće jer je vrlo strmo i klizavo. Jednog dana sam naručila picu, a kada je dostavljač stigao potrčala sam sa devetosemečnom bebom u naručju. Okliznule smo se, ispustila sam bebu, iobe smo se otkotrljale do dna stepenica. Vrlo brzo je dobila veliku čvorugu na glavi, ali je osim toga izgledala kao da se ništa nije dogodilo. Bila sam prestravljena da ću dobiti otkaz pa sam detetu stavila šešir dok se otok nije smanjio. Sledeće tri noći ostala sam budna kako bih je nadgledala, ali danas ima 5 godina i sve je u najboljem redu", ispričala je jedna dadilja.
Nekada i bezazlene stvari mogu skrivati laži, a dadilje često govore samo ono što roditelji vole da čuju.
"Deo mog posla bio je da odvedem decu na vannastavne aktivnosti, kao što su časovi slikanja, jezika i drugo. Trebalo je da ostanem i da ih gledam kako bih mogla da prenesem utiske o njihovom napredovanju roditeljima. Ali sve to je bilo toliko dosadno, tako da bih ih samo ostavila i otišla u kafić. Kad god bi roditelji pitali za dečiji uspeh, samo bih rekla da su učiteljice oduševljene i da su deca neverovatno talentovana. Ko zna da li je to istina, ali roditelji su to želeli da čuju."
Jedna dadilja se nije najbolje snalazila u gradu, ali je za izgovore imala odlično rešenje.
"Provela sam godinu dana radeći kao dadilja u Berlinu. Volela sam porodicu i decu, bili su divni. Uživala sam u tome da me upoznaju sa gradom, ali mislim da sam se previše oslonila na njih. Jednog dana sam sa decom otišla na voz, ali sam sam u trenutku shvatila da smo se potpuno izgubili i da smo otišli dosta van grada. Nisam želela da plašim decu jer su imali samo 5 i 8 godina, tako da ništa nisam pričala i pokušala sam da se snađem. Vozili smo se različitim vozovima 6 sati, bilo je već kasno i za njihovo spavanje. Bili smo gladni, a onda smo konačno uspeli da stignemo kući.
Roditelji su bili vrlo zabrinuti, ali rekla sam im da sam decu povela na poseban izlet da vide kako funkcioniše masovni prevoz i da testiram njihove veštine snalaženja. Bili su mi zahvalni što sam smislila ovako kreativan i edukativan projekat, a deca su se osećala kao pravi avanturisti. Ni danas ne znam kako smo stigli kući", zaključila je ova dadilja.
(Yumama)