Poslednjih nekoliko godina, prateći sportske aktivnosti i takmičenja najmlađih, upoznala sam veliki broj roditelja, dece i trenera. Iako su naglašavali kako su tu zbog dece, odrasli su često radili suprotno od onog što govore. Neretko, roditelji su poneseni žarom igre psovali sa tribina, vukli decu za kosu i uši, glumili trenere. A treneri i sudije? Eh, koliko je često talenat bio zapostavljen zbog viših, materijalnih interesa, skoro u svim sportovima. Čast izuzecima.
Tako sam se zbližila i sa Fer plej asocijacijom koja, za sada, postoji samo u fudbalu. Inače, to je srpski, jedinstven projekat - predsednika i osnivača Asocijacije, trenera i našeg kolege, Igora Dejanovića, mog sagovornika. Od prošle sezone, projekat je prihvaćen u sistem Fudbalskog saveza Beograda i obuhvata sve zainteresovane škole fudbala, kojih je kod nas mnogo.

Kodeks ponašanjaTokom takmičenja, ali i na časovima, primenjuje se takozvani Kodeks ponašanja - namenjen kako deci, tako i roditeljima. On podrazumeva maksimalno poštovanje protivnika, saigrača, trenera, publike, drugih ljudi uopšte, kao i osnove lepog ponašanja. To je neophodno jer su nam deca, uz veliku "pomoć" ambicioznih roditelja, prilično tanka sa nervima. Izuzetno teško, čak do stanja ozbiljne depresije, odnose se prema svemu osim prema prvom mestu, što hitno mora da se koriguje.

Uzrast
Fer plej fudbalska liga obuhvata uzrast od četiri do dvanaest godina, a kasnije dečaci i devojčice prelaze u starije kategorije, i na veliki fudbalski teren. Najmlađi se, dok ne napune šest godina, uključuju u program fudbalskih zabavišta. Starije grupe, na treninzima u školama fudbala koje se takmiče u okviru ove lige, formiraju se prema uzrastu od šest do osam, devet i deset i jedanaest i dvanaest godina.
Obavezna su dva godišnja lekarska pregleda - bez toga neće dozvoliti da deca treniraju.

Treninzi
Nisu svi klubovi jednako organizovani, ali su razlike ipak male. Na primeru kluba Fer plej, koji trenira na tri punkta - u Zemunu, Rakovici i Košutnjaku, i ima i dečake i devojčice, saznala sam da su treninzi tri puta nedeljno, po sat vremena, i da ih svake nedelje očekuje po jedna utakmica u okviru Asocijacije. Broj i dužina treninga se povećavaju kad dete pređe u klub, dakle posle dvanaeste  godine. Trenira se na terenu u balonu, a kada deca napune deset godina, počinju sa radom na velikom fudbalskom otvorenom igralištu.

Teren, broj igrača i golovi
Kako deca rastu, tako se povećava i broj članova tima na utakmicama. Počinje se sa igrom tri na tri, a svake godine se dodaje po jedan igrač, uključujući i golmana. I teren raste zajedno sa decom.

Postoji precizan način utvrđivanja njegove veličine, pa tako najmlađi igrači, po tri u ekipi, igraju na terenu dimenzija osamnaest sa devet metara. Naravno, i golovi rastu zajedno sa terenom i loptom.

Fudbal je i za devojčice
Često na utakmicama Fer plej lige srećem i male fudbalerke. One igraju zajedno sa dečacima u većini klubova, ali postoje i škole fudbala i klubovi sa kompletnim ženskim ekipama: Sloga iz Zemuna, Lask iz Lazarevca i Mašinac iz Niša. Fudbal nije sport koji će devojčicu da učini muškobanjastom, ali su kod nas predrasude u tom pogledu ipak jače od realnosti.

Zdrav telesni i mentalni razvoj
Pre svega, nema isticanja pojedinaca. Dakle, najbolji neće moći da se uzdigne iznad slabijih igrača, jer su se jednako trudili. Treninzima i utakmicama jednom sedmično prisustvuju treneri i sudije, mahom ljudi koji su završili ili završavaju Fakultet za sport ili Višu trenersku, ili su bivši igrači, ili i jedno i drugo. Oni se trude da decu nauče osnovama zdravog života, da sportom kreiraju dečje ličnosti, da im omoguće normalan telesni i mentalni razvoj.
Često mali fudbaleri i fudbalerke crtaju na zadatu temu, a onda ćaskaju sa lekarima, psiholozima, sportistima. Dosadašnje akcije, sprovedene kroz kreativne radionice - pre i posle utakmica, u okviru obrazovnog projekta Fer plej iznad Svega, bile su uperene protiv droge, alkoholizma, pušenja, dopinga, nasilja. 


Stroga pravila za sve
Za osnivače klubova i trenere postoje stroga pravila. Klubovi, takođe, dobijaju licence po strogim kriterijumima, a obavezni su da poštuju planove rada, da se treninzi vode uz stalno usavršavanje, da se poštuju deca. Nema ljutnje i grdnje ako neko nešto ne zna ili ne može.

Futsal liga

Ljudi iz Asocijacije Fer plej, koji su za sada okrenuti prvenstveno fudbalu, kao sportu za decu, organizatori su i prve Futsal lige u Srbiji, prvog STREET Mondijala u našoj zemlji. U pitanju je fudbal u sportskoj sali, a igraju ga deca oba pola, uzrasta od 12 do 16 godina. To su deca koja po završetku fudbalske škole, iz bilo kog razloga ne nastavljaju bavljenje fudbalom u nekom od klubova, ali ipak žele da na neki način ostanu u ovom sportu. Inače, i devojčice imaju svoje ekipe.

Ali, to ne znači da deca mogu da kasne, da se glupiraju na treningu ili neprikladno ponašaju. Razgovor sa roditeljima se obavlja posle treninga ili utakmice, nikako pred decom. Posebno ako treba da im se skrene pažnja da, to što mnogo vole svoje dete, ne znači da mogu da budu sudija ili trener. Kao i da ne smeju da koriste strašno nekulturne reči kad navijaju - a to sam čula upravo od majki najmlađih igrača, onih od pet godina. Ponašanje za svaku kritiku i preispitivanje!

Liga roditelja
Viđam na terenu i roditelje, uglavnom tate, koji već treću sezonu igraju u Ligi roditelja. Oni predstavljaju ekipe klubova u kojim su im deca. Mame je nešto teže privoleti da izađu na teren. U ovom slučaju, deca su publika, a igra je vrlo uzbudljiva. Jedan devetogodišnjak, kada sam ga pitala da li se tata više sekira kada izgubi utakmicu u ligi roditelja, ili kada se to desi njemu, reče da ga više potrese kad izgubi dečja ekipa. Zašto je odraslima dozvoljeno da se samo igraju, a kod dece su važni i rezultati? E, tu je Fer plej liga da, dok su još u pitanju najmlađe selekcije, koriguje predrasude i način razmišljanja. Iako na završnici lige, krajem proleća, najbolja ekipa roditelja dobija nagradu, suština je u dobroj zabavi. I to kroz sport za celu porodicu, u nedeljnim susretima i druženjima svih ekipa. 

Željka Zebić