Progovaranje dece velika je briga roditelja. Jedva se čeka prva reč, a onda se očekuje da od tada dete sve više govori. Nažalost, brojna deca imaju problem sa progovaranjem, pravilnim izgovaranjem i drugim problemima kada je govor u pitanju, pa im je potrebna pomoć stručnjaka - logopeda.
Međutim, neke porodice se ne mire lako da njihovom detetu treba stručnja pomoć pa pripisuju kašnjenje u govoru tome što 'dečaci kasnije progovaraju od devojčica', što su roditelji kasno progovorili ili jednostavno opravdanje traže u tome 'da im je dete lenjo'. Nažalost, takvi razlozi mogu da dovedu do toga da se kasno obrate za pomoć i da je potrebno mnogo više vremena da se posveti detetu kako bi progovaranje dovelo na nivo na kom treba da bude.
Pored toga, postoje i roditelji koji odvedu dete kod logopeda i koji uredno slušaju savete i uz sve primenjeno vrlo lako pomognu detetu, ali postoje i oni koji odu u ordinaciju ali očekuju instant rešenje. Logoped Nataša D. Čabarkapa otkrila nam je sa čime se sve susrela u ordinaciji, i dala važne savete za roditelje čijoj deci je potrebna stručnja pomoć kada je progovaranje u pitanju.
"Kao kada pređete prag vrtića ili škole, tako je i sa pragom kada dođete kod logopeda. Suočavanje sa problemima koji nastaju u vrtiću, u najranijem perodu, a kasnije u starijoj dobi deteta mogu da se prodube ako u onom najranijem periodu na vreme ne otkrijete da vaše dete kasni u govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionom razvoju. Zašto ovo ovako kažem? Zato što se često desi da dete koje ima tri ili četiri godine, ne govori i dođe kasno kod logopeda. Šta je problem? Nesvesnost, neprihvatanje, izbegavanje, neinformisanost i tako možemo u nedogled.
Kada se tako nešto dogodi i kada podvučemo crtu mi ispred sebe vidimo dete sa problemom. Spona koja povezuje logopeda i roditelja i druge stručnjake koji učestvuju u rešavanju detetovog problema je neraskidiva. Šta je tu bitno? Da roditelj postane svestan i da nas posluša", rekla nam je dr Čabarkapa.
Nataša nam je otkrila i da je najteže kada dete uopšte ne govori, a udruženo ima i druge probleme, te da brojni roditelji 'pobegnu' kada im kaže sa kakvim problemima treba da se susretnu, što je potpuno pogrešno.
"Ono najteže je kada dete ne govori, kada dete ne gleda, ne žvaće, ne okreće se na poziv imenom, nosi pelenu, pije vodu na flašicu, koristi cuclu, provodi najviše vremena ispred ekrana, ne hoda, već se vozi u kolicima, uz stepenice ga roditelj nosi i ne da mu da hoda... Sve ovo što sam navela spada u jednu veoma složenu dijagnozu današnjeg vremena. Kada sve ovo ovako otvoreno kažem roditeljima često mi se desi da "pobegnu", nestanu, odu. Za sve ove godine često sam se pitala gde ti roditelji odu, čime sam ih ja uplašila pa su odlučili da odu na drugo mesto. Da li je u pitanju istina, koja mnogo zaboli ili nesvesnost i nespremnost roditelja da se suoči sa istinom, a to je problem. Mada ima i onih lepših, kada roditelj moje reči shvati na pravi način, nije sujetan, niti povređen i krene sa rešavanjem problema. Svaki početak je težak, pa tako i tretman u koji dete ulazi. Sa ulaskom u tretman menja se sve. Šta to znači? Sve loše navike ostavljamo iza naših vrata, kad kažem loše navike mislim na sve ono što je ukočilo, usporilo, razvoj deteta, a nije posledica sluha, genetike, metaboličkih poremećaja, intelektualnih deficita", rekla je Čabarkapa, a onda dodala šta je ono što roditelji treba da urade:
"Uglavnom, najvažnije je to da li će roditelj doći na vreme kod logopeda, da li će na vreme uočiti da njegovo dete ima problem. U brojnim situacijama nisu svesni, kasno zakucaju na vrata, pobegnu kada nemaju dovoljno hrabrosti i kada nisu spremni da se suoče sa problemom koji dete ima."
Ono što većina roditelja pita kada dođe kod logopeda jeste da li će moći da reše problem i koliko vremena će im biti potrebno. Međutim, nažalost postoje i oni koji ne žele da dolaze na tretmane i misle da probleme svog deteta mogu da reše sami.
"Roditelj nije i ne može da bude stručnjak. Ali može da bude važan deo napretka onda kada sluša savete stručnjaka i tako doprinosi razrešavanju problema koje dete ima. U zavisnosti od vrste patologije, logopedski tretman varira pa samim tim i uključenost tj pomoć koja je neophodna od strane roditelja. Logoped je tu da da dijagnozu, osmisli i prilagodi tretman, ali i da usmeri roditelje onda kada dete ima dobru bazu", kaže Čabarkapa.
Logopedske dijagnoze koje spadaju u teže i zahtevaju puno rada
Poremećaj artikulacije je nešto što se često sreće i lako rešava, ali na ove probleme treba obratiti dodatnu pažnju:
- Veći broj glasova koji se nepravilno izgovara
- Govor je nejasan
- Nerazumljivi su za širu okolinu
- Kada dete ne kontroliše pokrete svog jezika, jezik izlazi van usne duplj
- Kada jezik udara o bokove obraza i čuje se neprijatan zvuk
Specifičan jezički poremećaj koji zahteva posebnu pažnju
Razvojna disfazija ili specifični jezički poremećaji. Sam naziv govori da su specifični, jer su i deficiti koji se javljaju različiti i zahvataju sve nivoe detetovog razvoja: rečnik, rečenicu, reči, glasove, verbalnu memoriju, auditivnu pažnju, probleme u ponašanju, a u kasnijem uzrastu i čitanje, pisanje, prepričavanje, probleme u diktatu, a ukoliko se probudi problem koji stvara povlačenje i nesigurnost kod deteta može doći i do disfluentnog govora, odnosno mucanja.
Takođe specifični jezički poremećaji podrazumevaju i usporen govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni razvoj i u sklopu toga ide slabo razumevanje jednostavnih i složenih naloga kao i loša sposobnost govorne produkcije kod deteta. Ovaj problem zahteva odmah uključenje u logopedski tretman kako bi se nastali deficiti umanjili a, sve u zavisnosti od detetovog uzrasta, dete pripremilo za školu. Ova patologija zahteva višegodišnji rad, kontinuirani tretman, razumevanje, strpljenje samih roditelja, zrenje njihovog deteta i dobro kreiran metodološki postavljen logopedski tretman.
"Ne postoji instant rešenje, niti rešenje možete kupiti u nekoj prodavnici, nego morate da dođete, pitate, mi uradimo, vi nastavite i na kraju na obostrano zadovoljstvo završimo problem koji ima vaše dete", zaključila je Nataša i još jednom apelovala na roditelje da dovedu svoje dete na vreme kod logopeda, ako primete da govor negde 'zapinje'.
Dr sci Nataša D. Čabarkapa, logoped
(Yumama)