Šta je zapravo pismenost?
Pismenost podrazumeva poznavanje pisma, umeće čitanja i pisanja. Pismenost se pre svega tumači kao poznavanje pisma, to jest sposobnost čitanja i pisanja. Čitanje, pisanje, poznavanje gramatike i pravopisa, kao i osnovnih matematičkih znanja su neizostavni deo današnjeg društva. Pisanjem prenosimo svoje misli i čuvamo ideje. Tako buduće generacije usvajaju znanja svojih predaka koja mogu da dopune nekim novim mislima, idejama i pronalascima, koji bi stvorili bolju budućnost za naredne generacije. Kada pogledamo na pismenost na ovaj način, uviđamo njenu pravu moć i značaj. Ona je srž razvoja čoveka, društva, civilizacije.
Šta znači biti nepismen? Koje probleme prouzrokuje nepismenost?
Nepismenost je nepoznavanje pisma, iz čega proističe nemogućnost čitanja i pisanja. Pismenost je nešto što nas čini ljudima i razdvaja od drugih živih bića. Ljudi smo jer posedujemo sposobnost komunikacije i razmene mišljenja i ideja... sposobnost govorenja.
Nepismenost utiče direktno na jezik i govor zbog toga što osoba koja nije pismena, nema ni bogatstvo rečnika. A samim tim ima smanjenu sposobnost komunikacije. Neki od problema osoba koje se vode kao funkcionalno nepismene su popunjavanje formulara, razumevanje izveštaja o stanju u banci, plaćanje računa, primena informacija dobijenih iz različitih tekstova.
Kada ulazimo u svet pismenosti?
Veština čitanja i pisanja se usvaja na ranom školskom uzrastu, ali priprema za razvoj čitanja, pisanja i računanja počinje mnogo pre polaska u školu.
Pisanje i čitanje nisu laka stvar. Iako ih kao odrasli umnogome potcenjujemo kao veštine, jer su prva stvar koju u školi učimo, pisanje i čitanje nam daju bazu neophodnu za kasnije usvajanje školskog gradiva. Deca savladavaju ove veštine različitim tempom. Onda kada je tempo, po mišljenju roditelja ili nastavnika, prespor, roditelji se obraćaju logopedima i psiholozima.
Negujte i širite ljubav prema čitanju i pisanju.
Deca prvi put ulaze u svet pismenosti i otvaraju vrata raznim znanjima u osnovnoj školi. Tada ona pronalaze svoje lična interesovanja. Proces opismenjavanja počinje kroz osnovnu školu, ali ljubav prema čitanju i lepom pisanju je individualna. Ako deci na ranom uzrastu pokažemo svet knjige i moć lepe reči, mi od njih stvaramo potencijalne male pronalazače, pisce, naučnike, učitelje...
Pisanje i čitanje je tu i kada treba da se iskaže neka reč više, potraži smiraj, pročita neka nova avantura omiljenog superheroja, kada priče za laku noć više ne čitaju mama i tata. A kada napišemo neki novi sastav ili pročitamo zanimljivu priču, onda možemo sa osmehom da je ponosno čitamo naglas ili prepričavamo sve što smo novo čuli. Tada naša deca rastu, uče o sebi i o ljudima u koje žele da odrastu.
Međunarodni dan pismenosti je počeo da se obeležava od 1965 godine. UNESCO je proglasio 8. septembar kao Međunarodni dan pismenosti, kako bi skrenuo pažnju javnosti na značaj pismenosti kao osnovnog ljudskog prava. Pored toga što je ljudsko pravo, pismenost je mehanizam za ostvarivanje ljudskih prava.
Cilj obeležavanja Međunarodnog dana pismenosti jeste da podseti na problem nepismenosti koji postoji u celom svetu.
Usadite ljubav čitanja i pisanja svojoj deci tako što ćete im pričati priče koje će početi sami da čitaju, a onda početi da smišljaju neke nove, svoje. Opismenjavanje i sticanje pismenosti je naš imperativ u daljem radu sa decom, jer budućnost naše dece zavisi od slova, reči, bogatstva rečnika, čitanja i pisanja.
Logoped dr Nataša D. Čabarkapa