- Ove izjave često kriju frustraciju, potrebu za samostalnošću ili osećaj neshvaćenosti, a ne manjak ljubavi.
- Roditelji ovakvim rečenicama budu izvedeni iz takta, ali važno je da smire situaciju, postave granice i razgovaraju sa detetom.
Odgajanje dece nije lako, čak ni u porodici u kojoj ima mnogo ljubavi. Nesporazumi, svađe i različita očekivanja ponekad dovode do reči koje duboko povrede roditelje. Ipak, grube izjave ne znače uvek da dete ne voli svoje roditelje ili da je nezahvalno. Često su znak frustracije, potrebe za samostalnošću ili osećaja da ga niko ne razume.
Važno je da roditelji ne reaguju samo na izgovorene reči, već pokušaju da razumeju šta se krije iza njih.
1. „Nisam tražio da se rodim!“
Ovu rečenicu deca najčešće izgovaraju tokom žestoke svađe, kada se osećaju neshvaćeno, povređeno ili pod prevelikim pritiskom. Roditelji tada često nabrajaju sve što su žrtvovali za dete, ali takva reakcija retko rešava problem.
Umesto toga, sačekajte da se emocije smire i pitajte dete šta ga je toliko povredilo. Ako uz ovakve izjave primećujete dugotrajnu tugu, beznađe ili pominjanje samopovređivanja, shvatite ih ozbiljno i potražite stručnu pomoć.
2. „Svi imaju bolji telefon od mene!“
Kada dete poredi svoju odeću, telefon ili život sa onim što imaju vršnjaci, roditeljima to može delovati kao razmaženost. Međutim, iza takvih zahteva ponekad se kriju strah od odbacivanja i želja da se uklope u društvo.
To ne znači da morate da ispunite svaku želju. Objasnite detetu porodične finansijske mogućnosti i pomozite mu da razlikuje ono što mu je potrebno od onoga što želi. Važno je i da nauči da vrednost osobe ne zavisi od cene stvari koje poseduje.
U galeriji ispod Kako danas izgleda dečak iz spota za pesmu "Baby shark"!
3. „Ništa ne razumeš! Glup si!“
Uvredljive reči posebno bole kada dolaze od sopstvenog deteta. Ipak, umesto da uzvratite istom merom, jasno postavite granicu.
Recite mu da ima pravo da se ljuti i ne slaže sa vama, ali da vređanje nije prihvatljivo. Deca komunikaciju uče i posmatranjem odraslih, pa je važno da roditelji sopstvenim ponašanjem pokažu kako se neslaganje izražava bez ponižavanja.
4. „Čim napunim 18 godina, odlazim odavde!“
Ova rečenica može da zaboli roditelje, ali ponekad predstavlja pokušaj tinejdžera da iskaže želju za slobodom i samostalnošću. Ako kod kuće postoje stalne svađe, preterana kontrola ili osećaj da se njegovo mišljenje ne uvažava, odlazak može da mu deluje kao jedino rešenje.
Umesto pretnji i ucena, pitajte dete šta mu najviše smeta i šta biste mogli da promenite. Razgovor o odgovornostima, granicama i samostalnosti korisniji je od međusobnog zastrašivanja.
5. „Ne trebaju mi tvoji saveti!“
Roditelji često savetuju decu iz najbolje namere, želeći da ih zaštite od grešaka. Međutim, stalno ispravljanje i nametanje rešenja može kod deteta stvoriti osećaj da mu roditelji ne veruju. Pre nego što ponudite savet, pitajte ga da li želi pomoć ili samo želi da ga saslušate. Ponekad je detetu najpotrebnije da oseti da ga neko razume, bez kritike i predavanja.
Najvažnije je razumeti šta se krije iza reči
Jedna bolna rečenica ne znači da je odnos između roditelja i deteta narušen zauvek. Važno je obratiti pažnju na okolnosti u kojima se izgovara, na to da li se ponavlja i da li dete ima priliku da otvoreno govori o svojim osećanjima.
Roditelji ne moraju da prihvate uvrede, ali mogu da pokažu da su spremni da saslušaju dete i kada se ne slažu s njim. Upravo takvi razgovori pomažu da se poverenje sačuva i da se nesporazumi ne pretvore u trajnu udaljenost.
BONUS VIDEO: