- Stručnjaci izdvajaju pet obrazaca u ponašanju majke koji mogu da naruše odnos sa ćerkama i utiču na samopouzdanje u odraslom dobu.
- Umanjivanje uspeha, stalno poređenje, potiskivanje emocija, korišćenje krivice i komentarisanje izgleda spadaju među nepoželjen stvari.
- Ako se ovakvi obrasci ponavljaju godinama, ostaju trajne posledicve koje se prenose i na odraslo doba.
Odnos majke i ćerke jedan je od najvažnijih u životu, ali i onaj u kojem se ponekad ponavljaju obrasci ponašanja koji mogu da ostave dubok trag. Čak i kada dolaze iz najbolje namere, pojedine reči, kritike i očekivanja mogu da utiču na to kako devojčica kasnije doživljava sebe, gradi samopouzdanje i ostvaruje odnose sa drugim ljudima.
Kada se takvi obrasci ponavljaju, ćerka može odrasti sa osećajem da nikada nije dovoljno dobra, da mora stalno da se dokazuje ili da su njene potrebe manje važne od tuđih. Stručnjaci posebno skreću pažnju na pet načina ponašanja koji mogu narušiti odnos majke i ćerke i ostaviti posledice koje se osećaju i u odraslom dobu.
1. Tvoj uspeh nikada nije baš dovoljno dobar
Dobila si unapređenje? "Lepo, ali…" Završila fakultet? "A šta ćeš posle s tim?" Postigla nešto na šta si ponosna? Umesto "Bravo", stiže poređenje sa nekim ko je uradio više...
Kada dete stalno dobija poruku da njegov uspeh nije dovoljno veliki, vremenom može početi samo sebe da meri tuđim rezultatima. I onda odrasla žena dobije posao koji je dugo želela, postigne cilj ili uradi nešto sjajno - a prva reakcija nije zadovoljstvo, već pitanje: "Da li je ovo zaista dovoljno?"
2. Poređenje postaje način komunikacije
Neke majke možda veruju da će poređenjem motivisati dete. "Zašto ne možeš kao ona?" "Tvoja sestra je mnogo odgovornija." "Pogledaj kako se ona oblači." Ali dete ne čuje motivaciju. Čuje da negde postoji bolja verzija njega, prenosi Super žena.
Ako se takav obrazac ponavlja godinama, odrasla žena može postati osoba koja neprestano proverava gde se nalazi u odnosu na druge - ko je lepši, uspešniji, mršaviji, srećniji, dalje stigao. A to je prilično iscrpljujuća životna trka.
3. Kada su emocije "previše"
Plačeš? Dramatična si. Povređena si? Preosetljiva si. Ljuta si? Nezahvalna si. Potrebna ti je pomoć? Opet praviš problem.
Detetu je potrebno da zna da su njegove emocije dozvoljene. Kada se osećanja stalno umanjuju ili doživljavaju kao teret, ono može naučiti da ih potiskuje kako ne bi "pravilo probleme". Kasnije to često bude žena koja se izvinjava kada kaže šta joj smeta, teško traži pomoć ili se pita da li uopšte ima pravo da bude povređena.
4. Krivica postaje sredstvo kontrole
Postavljanje granica u odrasloj dobi trebalo bi da bude normalan deo odnosa između majke i ćerke. Ali ako svako "ne mogu" izaziva: "Posle svega što sam učinila za tebe", granica vrlo brzo počinje da liči na izdaju. Osećaj krivice tada može postati jači od sopstvenih potreba. Ćerka počinje da bira reči, planira svaki razgovor i razmišlja kako će njena odluka uticati na majčine emocije. A jedna stvar je važna: voleti roditelja ne znači biti odgovoran za njegovo raspoloženje, sreću ili zadovoljstvo.
5. Izgled je stalno tema
Kilogram više. Frizura. Odeća. Šminka. Koža. Način na koji hodaš ili govoriš. Komentari o izgledu posebno lako postanu deo unutrašnjeg monologa. Ono što je nekada govorila mama, žena kasnije može početi da govori sama sebi. I tako nastaje onaj poznati trenutak pred ogledalom kada umesto da vidi sebe, prvo vidi sve ono što "nije dovoljno dobro".
Šta ako ste se prepoznali?
Prepoznavanje ovih obrazaca ne znači automatski da je majka "narcis", niti da je svaki težak odnos bez izlaza. Porodični odnosi su mnogo složeniji od jedne etikete. Ali ako se neke situacije stalno ponavljaju i zbog njih godinama sumnjate u sebe, osećate krivicu kada postavite granicu ili imate utisak da morate da zaslužite tuđe odobravanje, možda vredi zastati i zapitati se:
Da li je ovo zaista moj glas - ili glas koji sam naučila da slušam? Jer odraslost ponekad nije u tome da konačno dobijemo tuđe odobrenje. Ponekad je u tome da shvatimo da nam više nije potrebno.
BONUS VIDEO