- Psiholog upozorava da povlačenje, nagle promene raspoloženja, pad uspeha i tajnovitost mogu biti znak da dete prolazi kroz težak period.
- Roditelji treba da prate i promene u snu, navikama, emocijama i fizičkom stanju, posebno ako traju i utiču na svakodnevni život.
- Umesto optuživanja, savetuje se miran razgovor, a za dugotrajne ili ozbiljne simptome pomoć psihologa.
Roditeljima nije uvek lako da prepoznaju kada se dete suočava sa problemom. Promene raspoloženja, povlačenje u sebe ili sukobi sa okolinom često se pripisuju odrastanju, ali ponekad mogu ukazivati na to da dete prolazi kroz težak period i da mu je potrebna podrška.
Posebnu pažnju treba obratiti na promene koje traju, ponavljaju se ili utiču na detetov svakodnevni život. One ne moraju nužno da znače da postoji ozbiljan problem, ali mogu biti razlog da roditelji zastanu i pokušaju da razumeju šta se dešava.
Promene u ponašanju koje treba pratiti
Jedan od prvih znakova da dete ima poteškoće jeste promena u ponašanju. Ako dete koje je ranije rado razgovaralo sa roditeljima odjednom postane zatvoreno, izbegava pitanja ili sve više vremena provodi samo, važno je obratiti pažnju na takve promene.
Poljska psihološkinja i sertifikovana psihoterapeutkinja specijalizovana za bolesti zavisnosti Kataržina Andrušikjevič otkriva upozoravajuće znakove:
- povlačenje iz društva i gubitak interesovanja za hobije
- nagle promene raspoloženja, razdražljivost i česti sukobi
- pogoršanje školskog uspeha i teškoće sa koncentracijom
- promene u spavanju i svakodnevnim navikama
- učestalo laganje, skrivanje informacija i neuobičajena tajnovitost
- nagle promene društva i upuštanje u rizične situacije.
Važno je posmatrati da li se više promena javlja istovremeno i koliko dugo traju. Jedan znak sam po sebi nije dovoljan da bi se zaključilo da dete ima ozbiljan problem.
Obratite pažnju i na emocije i fizičke promene
Problemi se ne ispoljavaju uvek kroz ponašanje. Dete može postati bezvoljno, preterano zabrinuto ili razdražljivo, često govoriti loše o sebi ili izgubiti interesovanje za aktivnosti koje su ga ranije radovale. Dodatnu pažnju zaslužuju nagle promene telesne težine, zapuštanje lične higijene, izražen umor i ponavljajuće fizičke tegobe. Ovakvi simptomi mogu imati različite uzroke, pa ih ne treba automatski povezivati sa zavisnošću ili psihičkim problemima.
Roditelji bi trebalo da obrate pažnju i na promene u detetovom okruženju, poput neobjašnjivog nestanka novca ili stvari, neuobičajenih izlazaka i skrivanja svakodnevnih aktivnosti. Ni ovi znaci sami po sebi nisu dokaz da dete nešto krije, ali mogu biti povod za razgovor.
Kako roditelji mogu da pomognu?
Kada primete da se dete ponaša drugačije nego ranije, roditelji bi trebalo da izbegavaju optuživanje i kažnjavanje pre nego što razumeju šta se događa. Miran razgovor, strpljenje i spremnost da saslušaju dete mogu pomoći da ono lakše govori o svojim osećanjima i problemima.
Ako zabrinjavajuće promene traju, ponavljaju se ili utiču na školu, odnose i svakodnevni život, preporučljivo je potražiti savet psihologa. Ukoliko dete govori o samopovređivanju ili tome da ne želi da živi, ne treba čekati da takve izjave prođu same od sebe, već je potrebno odmah potražiti stručnu pomoć.
Najvažnije je da roditelji promene ne pripisuju automatski neposlušnosti ili prolaznom buntu. Pravovremena pažnja i podrška mogu pomoći da se problem prepozna i da dete dobije pomoć koja mu je potrebna.
BONUS VIDEO