- Nedostatak granica i discipline u detinjstvu može kasnije da se vidi kroz osećaj da im sve pripada, teško prihvatanje kritike i pomeranje tuđih granica.
- Takva deca često razvijaju lošije radne navike, odlažu obaveze i očekuju da drugi rešavaju probleme umesto njih.
Roditelji koji izbegavaju da postave granice i uvedu disciplinu, bilo zato što se plaše da će povrediti dete ili zato što im je taj "zadatak" u roditeljstvu nije prijatan, mogu nenamerno otvoriti vrata navikama koje će dete kasnije poneti sa sobom u odraslo doba.
Bilo da je reč o previše popustljivim roditeljima koji zauzimaju potpuno pasivan stav ili o nezrelim roditeljima koji očekuju da deca sama sebe vaspitavaju, posledice nedostatka strukture mogu se osećati i dugo nakon detinjstva. Deca koja odrastaju bez jasnih pravila mogu teže razvijati kontrolu impulsa, preuzimati odgovornost za svoje postupke i razumeti da ne mogu uvek dobiti ono što žele.
Važno je naglasiti da disciplina ne znači strogo kažnjavanje. Zdrave granice, doslednost i primerena očekivanja pomažu deci da postepeno razviju samokontrolu i odgovornost.
1. Očekuju da im sve bude dostupno
Deca koja kod kuće nemaju pravila i jasne granice mogu kasnije teško podnositi situacije u kojima ne dobiju ono što žele. Ako su navikla da mogu da dobiju gotovo sve bez posledica i da rade šta žele bez suočavanja sa posledicama svog ponašanja, takav obrazac može se preneti i u odraslo doba.
Dosledne granice pomažu deci da nauče da regulišu svoje ponašanje i prilagode ga situaciji. Potpuni nedostatak strukture, s druge strane, može dovesti do toga da burno reaguju kada stvari ne idu onako kako su zamislili.
2. Pokušavaju da pomere tuđe granice
Granice nisu tu da kontrolišemo ponašanje drugih ljudi, već da bismo jasno pokazali šta nam je prihvatljivo, a šta nije. Deca koja odmalena uče da poštuju tuđe granice i da po potrebi prilagode svoje ponašanje lakše razvijaju zdrave odnose.
Ona koja nisu imala priliku da to nauče mogu češće pokušavati da pregovorima, pritiskom ili upornošću dobiju ono što žele, umesto da prihvate da i drugi ljudi imaju svoje potrebe i granice.
3. Teže razvijaju radne navike
Bez određene strukture i odgovornosti, deca teže uče da ulože trud kako bi ostvarila neki cilj. Kasnije mogu imati problema sa motivacijom i lakše birati ono što im je jednostavnije i prijatnije.
Ako tokom odrastanja nisu morala da preuzimaju odgovornost za svoje obaveze, izlazak iz zone komfora i samostalno suočavanje sa zahtevnim zadacima u odraslom dobu može im biti posebno teško.
4. Odlažu obaveze
Samodisciplina je važna za prevazilaženje navike odlaganja obaveza. Deca upravo kroz svakodnevnu rutinu, doslednost i primer roditelja uče da neke stvari moraju da urade čak i kada im se ne rade.
Ako su navikla da neko drugi rešava neprijatne ili zahtevne stvari umesto njih, kasnije mogu imati potrebu da odlažu sve što zahteva više vremena, truda ili istrajnosti.
5. Odustaju od sebe kada postane teško
Prestroga i nepotrebna disciplina može negativno uticati na dete, ali zdrava kombinacija podrške, povratne informacije i odgovornosti može mu pomoći da razvije samokontrolu i istrajnost.
Kada nema nikakve strukture ni očekivanja da preuzme odgovornost, dete može početi da izbegava izazove, odlaže važne obaveze i propušta prilike za napredak. Kasnije to može da oteža osamostaljivanje i preuzimanje odgovornosti za sopstveni život.
6. Teško prihvataju kritiku
Disciplina i primerene povratne informacije daju deci priliku da nauče kako da prihvate kritiku i iz nje nešto nauče. Čak i kada je potrebno ukazati na ponašanje koje treba promeniti, dete tako postepeno uči da neprijatnost ne mora da znači da je ono kao osoba "loše".
Deca koja gotovo nikada nisu dobijala povratnu informaciju ili su bila pošteđena posledica svog ponašanja mogu kasnije burnije da reaguju na kritiku. Autoritet i dobronameran savet mogu da dožive kao lični napad, umesto kao priliku da nešto nauče ili promene.
7. Čekaju da neko drugi reši problem
Kada roditelji stalno uskaču da reše probleme umesto deteta, ono nema mnogo prilika da razvije samostalnost. Kasnije zato može da očekuje da ga neko podseća na obaveze, usmerava i rešava probleme umesto njega.
U odraslom dobu takav obrazac može biti posebno vidljiv na poslu, u partnerskim odnosima ili u svakodnevnom životu. Čak i manji problemi mogu da deluju mnogo veće kada osoba nema dovoljno iskustva u samostalnom pronalaženju rešenja.
8. Potiskuju ili izbegavaju neprijatna osećanja
Deca kroz odnos sa roditeljima uče kako da se nose sa frustracijom, razočaranjem i drugim neprijatnim emocijama. Granice i dosledna reakcija roditelja mogu im pomoći da razumeju svoja osećanja, ali i da nauče da ne moraju svaki impuls odmah da pretvore u ponašanje.
Kada dete može da pravi ispade i ponaša se neprimereno bez ikakve reakcije ili usmeravanja, ono ne dobija dovoljno prilika da vežba samoregulaciju. Kasnije može pokušavati da potisne neprijatna osećanja ili da pobegne od njih, umesto da nauči kako da ih prepozna i izrazi na zdrav način.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: