- Roditelji vrlo često muku muče da nateraju decu da obavljaju kućne poslove.
- Trik mame pomaže da deca i sama počnu da primećuju šta treba da urade u kući, tako da ne morate da ih opominjete.
Svi želimo da odgajamo decu koja su samostalna, odgovorna, pažljiva i spremna da pomognu drugima. Jedan od načina da ih tome naučimo jeste da od malih nogu učestvuju u kućnim poslovima.
Ipak, to je često mnogo lakše reći nego uraditi. Koliko puta ste detetu rekli da skloni igračke, odnese prljav veš ili postavi sto, a ono vas je pogledalo kao da prvi put čuje da u kući uopšte postoji nešto što treba uraditi?
Jedna mama ima jednostavan trik koji bi mogao da pomogne.
Deca često ne vide ono što odrasli vide
Autorka knjige Equal Partners: Improving Gender Equality at Home, Kejt Mangino, tokom pandemije je shvatila da njena deca, tada uzrasta šest i devet godina, jednostavno nisu primećivala nered oko sebe.
Igračke su bile razbacane po podu, pidžame ostavljene na stolicama, jakne i kape po hodniku, a ispod televizora čak je stajala stara čaša od jogurta.
Kada im je rekla da pogledaju po kući i pronađu ono što treba srediti, deca su je zbunjeno pogledala.
"Ali sve je u redu! Šta treba da uradimo?"
Tada je shvatila nešto važno: uočavanje stvari koje treba da uradimo nije urođena veština. To je nešto što deca tek treba da nauče.
"Vreme za sređivanje"
Umesto da deci stalno govorimo šta treba da urade, Mangino predlaže da ih naučimo da sama primete šta je potrebno.
Njena metoda je jednostavna:
- Navijte tajmer na 15 do 20 minuta.
- Recite detetu da obiđe kuću i pogleda šta bi moglo da se sredi, skloni ili uradi.
- Neka samo odluči šta će uraditi, bez toga da vas za svaki zadatak pita za dozvolu.
Ako ovo radite prvi put, obiđite kuću zajedno i postavljajte pitanja umesto da izdajete naređenja.
Na primer:
- "Šta vidiš na podu?"
- "Gde ove čarape treba da budu?"
- "Da li primećuješ nešto što ovde ne pripada?"
- "Šta bi sada moglo da se skloni?"
Kada tajmer zazvoni, zahvalite detetu na pomoći.
Zašto ovo može da bude bolje od klasične liste obaveza?
Naravno, možete detetu da napravite spisak poslova koje treba da obavlja svakog dana ili nedelje – da isprazni mašinu za sudove, nahrani kućnog ljubimca ili skloni igračke.
Ali "vreme za sređivanje" uči dete još jednoj važnoj stvari: da samo prepozna šta je potrebno da se uradi.
To je veština koja će mu biti potrebna i kada odraste. U životu neće uvek imati nekoga ko će mu reći da treba da opere sudove, pokupi veš sa poda ili izbaci smeće. Važno je da nauči da samo pogleda oko sebe i pomisli: "Ovo treba da se uradi."
Mala promena koja može mnogo da znači
Cilj nije da dete za 20 minuta savršeno sredi celu kuću. Poenta je da postepeno razvije osećaj odgovornosti i naviku da primećuje potrebe svog okruženja.
Zato sledeći put kada uhvatite sebe kako po peti put govorite detetu: "Skloni te igračke!", pokušajte drugačije.
Umesto naredbe, pitajte: "Pogledaj malo oko sebe. Šta misliš da bi sada trebalo da se uradi?"
Možda će vam trebati malo strpljenja dok dete ne usvoji ovu naviku, ali upravo tako se, korak po korak, razvija samostalnost i odgovornost.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: