„Šta je vama falilo? I vi ste tako odrasli.“ Ovo je rečenica koju su mnogi roditelji danas čuli od svojih roditelja, svekrve i svekra, odnosno baba i deda svoje dece.
Izgovorena je često iz najbolje namere, kao pokušaj da se kaže da su i prethodne generacije odgajile zdravu i srećnu decu. I zaista, mnoge stvari iz detinjstva osamdesetih i devedesetih danas bude nostalgiju.
Igranje napolju do mraka, manje vremena ispred ekrana, više samostalnosti i bezbrižnije detinjstvo neke su od stvari kojih se mnogi roditelji danas rado sećaju. Ali problem nastaje kada se ta rečenica koristi da se umanji trud današnjih roditelja.
Jer istina je, mnogo toga nam možda nije „falilo“ u smislu da smo preživeli, ali to ne znači da je sve što se tada radilo bilo najbolje.
Roditeljstvo osamdesetih i devedesetih bilo je potpuno drugačije
Roditelji koji su odrastali tokom osamdesetih i devedesetih godina imali su drugačiji pogled na detinjstvo. Mnoga deca su provodila sate napolju bez stalnog nadzora odraslih. Išlo se samo do škole, igralo se u dvorištu, deca su ranije učila da se sama snađu. To je imalo svoje prednosti.
Deca su razvijala samostalnost, kreativnost i sposobnost da rešavaju probleme bez toga da odrasli odmah uskoče. Ali istovremeno, mnoge stvari koje su tada bile normalne danas se posmatraju drugačije. Ne zato što su prethodne generacije bile loši roditelji, već zato što se znanje promenilo.
„I mi smo koristili dubak pa nam ništa nije bilo“
Jedan od primera je dubak. Decenijama je bio gotovo obavezan deo opreme za bebe. Mnogi roditelji su verovali da pomaže detetu da prohoda i da je bezbedan način da beba istražuje prostor.
Danas mnogi stručnjaci upozoravaju da dubak ne ubrzava razvoj hodanja i da može predstavljati rizik jer beba može brže da dođe do opasnih mesta nego što bi mogla sama.
To ne znači da su roditelji nekada namerno radili nešto pogrešno. Oni su koristili ono što se tada smatralo dobrim rešenjem.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda telo žene posle 6 porođaja!
„Nama su davali slatkiše pa smo zdravi“
Još jedna velika razlika odnosi se na ishranu. Mnoge generacije dece odrasle su uz mnogo više šećera nego što se danas preporučuje. Bombone kao nagrada, zaslađeni čajevi, sokovi uz svaki ručak, čokolada kao uteha, sve to bilo je mnogo češće prihvaćeno. Danas se mnogo više govori o uticaju prevelikog unosa šećera na zdravlje, navike u ishrani i rizik od gojaznosti. Ali ni ovde nije poenta da se prethodne generacije osuđuju. Roditelji su radili ono što su smatrali normalnim.
Bilo je i stvari koje su prethodne generacije radile bolje
Ipak, bilo bi nepravedno reći da je nekadašnje roditeljstvo bilo samo pogrešno. Postoje stvari iz tog vremena koje mnogi današnji roditelji pokušavaju da vrate. Deca su više vremena provodila napolju. Nisu svaki trenutak popunjavali ekranima.Više su se igrala slobodno i učila kroz iskustvo. Nisu se svi problemi rešavali umesto njih.
Mnogi su ranije naučili da budu odgovorni, da se dogovaraju sa drugom decom i da podnesu dosadu. To su važne lekcije koje i danas imaju vrednost.
Ali „nama nije falilo ništa“ nije pravi argument
Najveći problem ove rečenice nije u tome što neko kaže da je njegovo detinjstvo bilo lepo. Problem nastaje kada se njome poručuje: „Ako smo mi uspeli, nema potrebe da vi radite drugačije.“ A upravo suprotno, roditeljstvo se menja zato što ljudi uče.
Svaka generacija pokušava da ispravi ono što prethodna nije znala. Roditelji danas imaju više informacija o razvoju dece, emocijama, ishrani i bezbednosti. To ne znači da su savremeniji roditelji savršeni. Samo znači da pokušavaju da donesu najbolje odluke sa znanjem koje imaju.
Najvažnije što baba i deda mogu da urade
Babe i dede imaju ogromnu ulogu u životu deteta. Njihovo iskustvo, ljubav i vreme koje poklanjaju unucima ne mogu da se zamene. Ali kada kažu „šta je vama falilo“, ponekad nesvesno umanjuju trud svojih odraslih sinova i ćerki. Umesto toga, mnogo vrednije bi bilo reći: „Mi smo radili najbolje što smo znali tada, a vi sada radite najbolje što znate.“ Jer svaka generacija roditelja stoji na ramenima prethodne. Ne treba da se takmiče ko je bio bolji. Cilj je isti, da dete bude voljeno, sigurno i da odraste u zdravu osobu.
BONUS VIDEO: