- Nekad su deca sklona da jednom pokušaju da nešto urade i čim im ne pođe za rukom, odustanu i kažu: "Ja to ne mogu".
- Psihološkinja objašnjava zašto nije dobro da roditelji ohrabruju dete rečima "Možeš ti to" i šta je bolje da rade umesto toga.
Nijedan roditelj ne voli da gleda svoje dete kako se muči. Bilo da pokušava da reši težak domaći zadatak, nauči da vozi bicikl ili savlada novu veštinu, prirodno je da poželimo da ga ohrabrimo. Zato mnogi roditelji, čim čuju: "Ja ovo ne mogu", odgovore: "Možeš ti to!"
Međutim, upravo ta rečenica nije uvek najbolji način da pružimo podršku. Prema rečima psihološkinje dr Eni Simpson, dete u tom trenutku često ne traži uveravanje da može, već razumevanje onoga što oseća.
Kako da reagujete kada dete kaže "Ja ovo ne mogu!"
Kada dete izgovori: "Ja to ne mogu", ono najčešće ne govori samo o zadatku koji ne uspeva da uradi. Iza te rečenice često se kriju strah, nesigurnost, frustracija ili osećaj da je izazov prevelik. Ako roditelj odmah odgovori sa: "Možeš ti to", dete može da stekne utisak da njegove emocije nisu prepoznate.
"Dete tada više nema samo jedan problem – izazov koji je pred njim, već i osećaj da ga roditelj ne razume", objašnjava psihološkinja.
Stručnjaci ističu da se samopouzdanje ne stvara pre nego što nešto pokušamo, već kroz iskustvo, vežbu i male uspehe. Zato je važno da roditelji pomognu detetu da napravi prvi korak.
1. Recite: "Još uvek ne možeš"
Umesto da odgovorite: "Možeš ti to", pokušajte sa jednostavnom rečenicom: "Još uvek ne." Ova mala promena menja način na koji dete razmišlja o problemu. Umesto da veruje da nešto ne može, ono počinje da shvata da to još nije naučilo.
Psiholozi ovaj pristup nazivaju razvojnim načinom razmišljanja (growth mindset), koji podstiče decu da veruju da se sposobnosti razvijaju kroz vežbu, trud i vreme.
2. Prihvatite detetova osećanja
Prema rečima dr Eni Simpson, motivacija često dolazi tek nakon prvog pokušaja. Dete ne mora da se oseća hrabro, sigurno ili potpuno spremno da bi pokušalo nešto novo. Važno je da zna da su strah, nervoza i frustracija normalne emocije.
Kada roditelj pokaže da razume kako se dete oseća, ono lakše prihvata izazov i uči da nije potrebno da bude savršeno kako bi pokušalo. Na taj način razvijaju se otpornost, istrajnost i zdravo samopouzdanje.
3. Pitajte: "Koji je prvi mali korak?"
Veliki zadaci mogu da deluju zastrašujuće, posebno deci. Zato psihološkinja savetuje da umesto pritiska roditelji postave jednostavno pitanje: "Koji je prvi mali korak?"
Na primer, umesto: "Završi projekat", recite: "Možeš li prvo da smisliš naslov?"
Kada se veliki zadatak podeli na manje korake, dete ga doživljava kao mnogo lakši i ostvariviji.
Kako pomoći detetu da razvije samopouzdanje
Najveća vrednost ovih odgovora jeste to što ne umanjuju detetove emocije. Umesto da ga ubeđuju da nema razloga za strah ili sumnju, oni mu pokazuju da su takva osećanja normalna i da postoji način da ih prevaziđe.
Vremenom će dete usvojiti ovakav obrazac razmišljanja. Umesto da čeka da neko drugi kaže: "Možeš ti to", počeće samo sebe da pita: "Koji je moj prvi mali korak?"
Upravo ta navika pomaže deci da postanu istrajnija, otpornija i sigurnija u sebe. Deci nije potrebno da veruju da će sve biti lako – mnogo im više znači da nauče kako da, korak po korak, savladaju svaki izazov.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: