Ponekad dobri roditelji odgajaju lošu decu. I ljudi odmah počinju da traže razlog u greškama vaspitanja: roditelji su bili previše strogi ili previše blagi, posvetili su previše pažnje ili je nisu dovoljno kažnjavali dete ili ga uopšte nisu kažnjavali, dali loš primer itd.
Ali postoji zanimljiv fenomen: u istoj porodici, sa istim vaspitanjem, mogu odrasti potpuno različita deca, i dobra i loša. To pokazuje da krivica nije uvek na roditeljima.
Istorija poznaje mnogo primera istaknutih pojedinaca koji su imali problematičnu decu:
- Marko Aurelije je odgajio svog sina Komoda u okrutnog, razvratnog tiranina, koga je na kraju zadavio rob.
- Sin Žila Verna, Mišel, bio je toliko nekontrolisan u mladosti da ga je otac poslao u popravni dom, zatim kod brodskog pomoćnika. Mišel je mnogo pio i zadužio se, ali se kasnije, u odraslom dobu, ipak ispravio i postao pisac.
Loše dete je test za roditelje, težak životni zadatak. Možete se potruditi, kao Žil Vern, ali ne treba uvek kriviti sebe. Dete je zasebna ličnost koja je došla da zajedno reši određeni zadatak. Neko dobije lak zadatak, a neko težak nautički čvor koji treba raspetljati.
Neki filozofi smatraju da problematično dete ukazuje na nagomilane probleme cele porodice. Roditelji imaju izbor: ili da ulože sve napore da isprave situaciju, ili da takvo dete uklone iz porodice u odraslom dobu.
Naravno, može biti grešaka u vaspitanju, ali ponekad se ne radi o njima. Prava roditeljska ljubav se manifestuje u spremnosti da se preuzme odgovornost za "loše dete“", da se ne beži od problema, već da se uloži trud i nastavi da se voli.
U galeriji ispod pročitajte 10 najvažnijih saveta ruskog psihologa za roditelje!
Ako takvo odraslo dete nanese štetu drugima, deo odgovornosti će i dalje pasti na roditelje, čak iako su mudri kao Marko Aurelije.
To što su roditelji brižni, posvećeni i puni ljubavi ne znači da će dete nužno izrasti u odgovornu i uspešnu osobu. Psiholozi objašnjavaju da na razvoj deteta utiče mnogo više od samog vaspitanja – važnu ulogu imaju temperament sa kojim se dete rađa, društvo, škola, iskustva, društvene mreže, ali i prirodna potreba adolescenata da se odvoje od roditelja i grade sopstveni identitet.
Ponekad upravo deca koja odrastaju u toplom i sigurnom domu više eksperimentišu i testiraju granice, jer osećaju da imaju „sigurnu bazu“ kojoj mogu da se vrate. Osim toga, ono što okolina naziva „lošim detetom“ često krije unutrašnje probleme poput anksioznosti, niskog samopouzdanja, potrebe za prihvatanjem ili nerazrešenih emocionalnih konflikata. Zato stručnjaci naglašavaju da ponašanje deteta nije jednostavna ocena roditeljskog uspeha ili neuspeha, već rezultat složenog spleta porodičnih, bioloških, društvenih i razvojnih faktora.
BONUS VIDEO: