- Samopouzdanje se kod dece gradi kroz svakodnevne, male situacije.
- Sedam ključnih navika roditelja mogu da pomognu da dete izraste u osobu koja zaista veruje u sebe.
Samopouzdanje se često pogrešno povezuje sa glasnoćom, hrabrošću ili urođenom društvenošću. Međutim, psiholozi ističu da pravo samopouzdanje izgleda drugačije. To je tihi unutrašnji osećaj: "Mogu da se izborim sa ovim", čak i kada nešto deluje teško.
To je spremnost da dete pokuša ponovo nakon neuspeha, da kaže šta misli kada je važno i da veruje sopstvenoj proceni, bez stalne potrebe za tuđim odobravanjem.
Dobra vest je da se samopouzdanje ne dobija rođenjem. Ono se razvija postepeno, kroz svakodnevne odnose i iskustva koje dete ima sa roditeljima i drugim bliskim odraslima. Način na koji reagujemo na dečje greške, koliko cenimo njihov trud, slušamo njihove emocije i podstičemo ih da budu samostalni, oblikuje sliku koju imaju o sebi.
Psiholozi izdvajaju sedam roditeljskih navika koje nenametljivo, ali veoma uspešno, pomažu deci da izgrade samopouzdanje koje će ih pratiti tokom celog života.
1. Dopuštaju detetu da pokuša samo pre nego što priskoče u pomoć
Sasvim je prirodno da roditelj poželi da pomogne kada dete ne može da zaveže pertle, sastavi slagalicu ili se popne na penjalicu. Ipak, ako prebrzo uskočimo da rešimo problem, dete može steći utisak da nije dovoljno sposobno da to uradi samo.
Psiholozi savetuju da roditelji naprave kratku pauzu pre nego što ponude pomoć. Kada dete dobije priliku da razmisli, potrudi se i na kraju samo uspe, razvija osećaj da svojim trudom može da savlada izazove.
2. Hvale trud, a ne samo talenat
Rečenice poput: "Baš si pametan!" zvuče ohrabrujuće, ali istraživanja pokazuju da je još korisnije pohvaliti trud, upornost i način na koji je dete rešavalo zadatak.
Kada deca nauče da se veštine razvijaju vežbanjem, lakše prihvataju izazove, ne odustaju posle neuspeha i spremnija su da pokušaju ponovo.
Umesto da se fokusirate samo na rezultat, pohvalite trud koji je dete uložilo da do njega dođe.
3. Dom čine mestom na kojem su greške dozvoljene
Samopouzdana deca nisu ona koja nikada ne greše. To su deca koja znaju da ih roditelji vole čak i kada pogreše.
Kada roditelji na greške reaguju smireno i sa željom da razumeju šta se dogodilo, umesto kritikama i osuđivanjem, dete lakše prihvata izazove i uči iz svojih iskustava. Emocionalno sigurno okruženje razvija otpornost jer dete greške doživljava kao priliku za učenje, a ne kao razlog za stid.
4. Podstiču samostalnost u skladu sa uzrastom
Bilo da je reč o pakovanju školske torbe, naručivanju hrane u restoranu ili biranju garderobe za taj dan, male odgovornosti pomažu detetu da stekne poverenje u sopstvene sposobnosti. Samostalnost se razvija kroz praksu. Svako novo iskustvo u kojem dete nešto uspešno uradi samo jača osećaj da može da donosi odluke i rešava svakodnevne probleme.
5. Saslušaju dete pre nego što ponude rešenje
Deci nije uvek potrebno da roditelj odmah pronađe odgovor. Ponekad im je najvažnije da ih neko sasluša.
Kada roditelji najpre prihvate i razumeju detetove emocije, a tek potom daju savet, dete uči da su njegova osećanja važna i da može da im veruje. Takav pristup doprinosi boljoj emocionalnoj stabilnosti i većem samopouzdanju u odnosima sa drugima.
6. Pokazuju detetu da je voljeno i kada ima loš dan
Jedan od najčvršćih temelja samopouzdanja jeste saznanje da roditeljska ljubav ne zavisi od ocena, uspeha ili ponašanja.
Brojna istraživanja pokazuju da topli i podržavajući odnosi između roditelja i dece doprinose većoj emocionalnoj sigurnosti, otpornosti i zdravom samopoštovanju. Kada dete zna da je prihvaćeno čak i kada pogreši, lakše razvija osećaj sopstvene vrednosti.
7. Ličnim primerom pokazuju šta znači imati samopouzdanje
Deca mnogo više uče posmatrajući roditelje nego slušajući njihove savete.
Roditelj koji može da kaže: "Pogrešio sam", koji se usudi da proba nešto novo iako oseća tremu ili koji govori o sebi sa poštovanjem, detetu pokazuje kako izgleda zdravo samopouzdanje.
Deca svakodnevno usvajaju obrasce ponašanja posmatrajući odrasle kojima veruju.
Samopouzdanje se gradi u malim, svakodnevnim trenucima
Mnogi roditelji misle da će dete steći samopouzdanje zahvaljujući skupim aktivnostima, prestižnim školama ili velikim uspesima. Psiholozi, međutim, smatraju da ono najčešće nastaje u sasvim običnim situacijama. Kada strpljivo sačekate da dete samo pronađe rešenje, saslušate ga bez prekidanja, pohvalite njegovu upornost posle neuspeha ili ga zagrlite nakon teškog dana, gradite temelje njegovog samopouzdanja.
Deca možda neće zapamtiti svaku pohvalu koju su dobila, ali će veoma dobro pamtiti kako su se osećala u vašem prisustvu.
Dom u kojem su greške prihvaćene, pitanja dobrodošla, a ljubav sigurna i bezuslovna, postaje mesto na kojem raste samopouzdanje. Upravo te male roditeljske navike vremenom pomažu detetu da poveruje u sebe, svoje sposobnosti i snagu da se nosi sa životnim izazovima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO: