- Ortovert je tip ličnosti koji se ne uklapa u klasičnu podelu na introverte i ekstroverte.
- Deca otroverti u jednom trenutku mogu da budu veoma društvena, a u sledećem da se povuku kako bi napunila baterije u miru i tišini.
Ako je vaše dete u jednom trenutku izrazito društveno, a već u sledećem potpuno povučeno i treba mu samoća, moguće je da pripada takozvanom "otrovert" tipu ličnosti – novijem pojmu koji opisuje decu koja se ne uklapaju u klasičnu podelu na introverte i ekstroverte.
Prepoznavanje i podrška otrovert deci traži fleksibilnost i spremnost roditelja da ne posmatraju svu decu kroz iste obrasce ponašanja. Takva deca u jednom trenutku mogu da budu veoma društvena i aktivna, a već u drugom da se povuku kako bi se "napunila" u miru i tišini.
Stručnjaci ističu da otroverti često šalju pomešane signale, zbog čega odrasli mogu pogrešno da ih tumače ili da očekuju dosledniji obrazac ponašanja. Međutim, razumevanje njihovog načina funkcionisanja ključno je za stvaranje okruženja u kom se osećaju prihvaćeno i sigurno.
Kako stručnjaci definišu "otroverta"
Psihoterapeutkinja Lorejn Murhed objašnjava po čemu se otrovert razlikuje od ambiverta.
Dok ambiverti kombinuju osobine introverta i ekstroverta, pa energiju mogu da crpe i iz društva i iz samoće, otroverti se često ne osećaju potpuno "pripadno" ni u jednom od tih okruženja.
"Njihova potreba za autentičnošću i odbijanje da se uklope u zadate uloge može da ih navede da se osećaju kao autsajderi", objašnjava Murhed.
Koje su osobine otroverta
Psihološkinja Kameron Kasvel navodi da je pojam uveo psihijatar Rami Kaminski, koji otroverte opisuje kao osobe koje više vole duboke individualne odnose nego velike društvene grupe.
Iako neke osobine mogu da se preklapaju sa neurodivergentnim obrascima, stručnjaci naglašavaju da za sada nema naučnih dokaza da je otrovert povezan sa dijagnostikovanim neurološkim razvojnim razlikama.
Psihološkinja En Džozefson ističe da je pojam još nov i nedovoljno istražen.
Kako se otroverti druže
Otrovert deca najčešće biraju jednog ili dvoje bliskih prijatelja umesto većih grupa. Umesto grupnih druženja, radije će da pozovu jednog prijatelja na film ili razgovor.
U školi se često drže bliže učitelju ili manjoj grupi dece, dok ih glasne i haotične situacije brzo iscrpljuju. Kod kuće im je važan prostor za povlačenje i aktivnosti poput čitanja, crtanja ili hobija kojima mogu da se posvete sami.
Pročitajte i nekoliko saveta za roditelje dece otroverta:
Prihvatite njihovu individualnost
Svako dete razvija se sopstvenim tempom. Ne postoji jedan "spravan" način za druženje, a deca ne moraju da budu deo grupe da bi imala kvalitetne odnose.
Potvrdite njihova osećanja
Dete može više da voli samostalan rad ili povlačenje. Važno je da razumete njegove potrebe, ali i da postavite granice kada je potrebno učešće u aktivnostima.
Ne mešajte samoću sa usamljenošću
Vreme provedeno u samoći ne znači nužno izolaciju. Ako se dete posle toga vraća opušteno i zadovoljno, reč je o načinu "punjenja baterija".
Poštujte vreme za oporavak
Posle napornog dana u školi, deci je često potrebno vreme bez dodatnih zahteva i pitanja.
Negujte individualno vreme sa detetom
Stručnjaci ističu važnost razgovora u opuštenim situacijama, poput vožnje ili zajedničkih aktivnosti bez pritiska.
Kvalitet, a ne količina prijateljstava
Važno je da prepoznate i cenite dubinu odnosa koje dete gradi, kao i njegove sposobnosti koncentracije i razmišljanja.
Stručnjaci poručuju da je ključno da se otrovert ličnost ne posmatra kao problem, već kao drugačiji, ali vredan način doživljavanja sveta, piše Parents.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: story.hr/Yumama