Kad kažemo – razmaženo dete, to nam se čini nekako konačno - razmaženo je i povratka nema. A da li je baš tako? Možemo li da "popravimo" razmaženo dete? Iako, činjenica je da ono nije "pokvareno" da bismo ga popravili… Znate ono kad gledate dete koje ima… sve, a ne izgleda vam srećno i još prigovara zato što mu je tablet star već dve godine, što mu telefon nema 860 hiljada piksela kameru ili kao u onoj reklami – nije bilo od jabuke? Ili ga odvedete na putovanje koje neće vrlo verovatno doživeti ni trećina njegovih prijatelja, a ono se ponaša kao da ste mu dali da čita 15 lektira odjednom? I prvo vam dođe da poludite i nazovete ga razmaženim derištem, a onda krenete sa onim "znaš li ti kako mi nismo imali ništa, a bili smo srećni?!".
I onda sednete, jadni, u neverici i pitate se gde ste pogrešili. Zašto je baš vaše dete tako nezahvalno, kako ste uspeli toliko da ga razmazite, a samo ste hteli da mu omogućite sve što možete? Hteli ste da bude jednostavno zahvalno na tome što ste mu sve to omogućili. Samo to. Ali ne, to se nije dogodilo. I sad se pitate možete li nekako obrnuti taj proces, možete li da "popravite" svoje razmaženo dete? Neki roditelji decu razmaze sasvim nesvesno (iako, zapravo, ako malo razmisle…). Na primer, stvari teku ovako: "Stvarno voliš barbike? Aaa, pa to je baš fora! Hajde, kupićemo ti balerinu, to moraš da imaš. Ali i ova gimnastičarka je super, mogli bismo i to! E, i videla sam na veterinarku, to bi bilo baš fora! A šta kažeš na astronautkinju?" I ne treba da prođe mondo vremena da dete shvati da je sve što treba da kaže: "Ali, ja stvarno volim to!" Taj je proces prilično lagan i brz. Ali kako pokrenuti onaj suprotni? Nije nimalo lako. Treba mongo volje, odlučnosti, odricanja, doslednosti...
1. Počnite od sebe
Da li je, zapravo, problem to što vam stvara nelagodu da kažete detetu "ne"? Možda smatrate da će misliti da ga ne volite dovoljno? Možda niste sigurni jesu li vas voleli dovoljno? Proces u kojem ćete razmaziti dete zapravo ima koren u vašem odrastanju. Nije to neka velika misterija. Ako želite da dođete do prave istine i srži problema kako ste razmazili dete, ne treba da zavirujete u unutrašnjost deteta. Morate da pogledate duboko unutar sebe – onog ko ne zna da kaže ništa osim "da".
2. Prestanite da podmićujete
Kad ispred sebe gledate loše ponašanje i onda ga nagradite s "molim te, prestani to da radiš", na dobrom ste putu da razmazite dete. To je nešto što "pali" na minut-dva, ne duže. Odnosno, možda dobijete bitku, ali nisi ni blizu pobedi u ratu. Možda ćete na taj kratki trenutak dobiti ono što očekujete, dobro ponašanje, ali to neće postati navika niti neka karakteristika deteta. Ono neće od te vaše molbe postati najednom ni ljubazno, ni iskreno ni velikodušno.
3. Neka "ne" bude cela rečenica
Deca su rođeni pregovarači – možda to primećujete svakodnevno? A uporni su kao maleni bikovi, kad nešto naume. Morate da očekujete da će vam više puta tražiti ono što požele, čak i ako kažete "ne". Jedan od načina da to vaše "ne" postane čvrsto i dobije na jačini je da – izbegavate prekomerno objašnjavanje. Vaše dete ne želi da čuje zašto mu branite nešto, a vaše objašnjenje može samo da mu da dodatne argumente za raspravu. Nemojte da upadnete u zamku.
4. Razmazite dete nematerijalnim stvarima
Ispržite kokice i priuštite detetu filmsko veče samo za vas. Možete i da se grlite, ušuškate zajedno pod ćebe. Sednite na pod i igrajte se s njima, čak i ako vam je teško i kolena škripe, a ručak još nije gotov. Slušajte šta vam govori, čak i ako su priče stvaaaaarno duge i besmislene. Što više vaše dete shvata da je voljeno, to se zadovoljnije oseća, srećnije je, lakše mu je da ide kroz dan bez lošeg ponašanja. Što se više povežete sa detetom, manje ćete misliti kako morate da kupujete njegovu ljubav popuštanjem – ili barbikama.
NUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)