Često ljudi misle da su najmlađa deca u porodici i najrazmaženija, i iako to uopšte ne mora da bude tačno, postoje neke osobine i navike koje najmlađa deca najčešće razviju i prenose ih čak i u odraslo doba.
Okolnosti u kojima odrastaju – uz starijeg brata ili sestru, uz roditelje koji su ipak malo opušteniji i popustljiviji prema mlađem detetu, definitivno utiču na njihovu ličnost, a evo koje osobine su karakteristične za njih.
1. Najbolje uče uz mentore
Jedna od navika koju najmlađa deca u porodici razvijaju je da najbolje uče kada pored sebe imaju mentora. Naime, iako roditelji uvek kažu da nemaju omiljeno dete i da sve vole jednako, istraživanja su pokazala da se najmlađa deca često osećaju kao miljenici u porodici, te da roditelji njima posvećuju više pažnje.
Takođe, karakteristično je da instinktivno uče mnogo od svoje starije braće i sestara, a usled svega toga razvijaju naviku da najviše vole da uče od drugih, odnosno, kada odrastu – od mentora.
2. Kreativni su
Jedno istraživanje koje je sproveo Career Builder je pokazalo da najmlađu decu u porodici često privlače neki kreativni poslovi. Takođe, druga studija je pokazala da su najmlađa deca često kreativnija od starije, i vrlo maštovita, čemu doprinosi i ta potreba mlađih mališana da se razlikuju od starijih.
Tabajući sebi put ka nezavisnosti, najmlađu decu u porodici obično privuku neke profesije koje zahtevaju da se misli izvan nekih uobičajenih okvira, čime dodatno razvijaju svoju kreativnosti, piše YourTango.
3. Krše pravila
Kao što smo rekli, roditelji su uglavnom manje strogi prema najmlađem detetu, zbog čega ovi mališani često pokušavaju da vide koliko daleko mogu da idu. Pored toga, oni neretko imaju izraženu želju da se na neki način razlikuju od starije braće i sestara, pa će uraditi sve što mogu da pomere granice.
Ovo buntovništvo sa njima ostaje i u odraslom dobu, a i istraživanja su pokazala da su mlađa deca "sklonija nego prvorođena da budu buntovna", i uglavnom mrze pravila i društvena očekivanja.
4. Vole da se druže sa starijima
To što najmlađa deca u porodici ne vole da ih porede sa starijom braćom ili sestrama, ne znači da im se ne dive i ne poštuju ih.
Istraživanja su pokazala da pored roditelja, i starije braća i sestre imaju veliku ulogu u oblikovanju stila privrženosti najmlađeg deteta u porodici. Kao rezultat toga, oni se, čak i kada odrastu, osećaju prijatnije u društvu starijih od sebe.
5. Imaju sjajne veštine komunikacije
Najmlađa deca u porodici uglavnom su optimističnija i ekstrovertnija od drugih, pa nemaju problem da započnu neobavezne razgovore sa nepoznatim ljudima. I ne samo to, obično poznaju sebe veoma dobro jer su imali više prilika da istraže svoju individualnost, što im pomaže da jako dobro šarmiraju sve oko sebe i da govore veoma samouvereno.
Profesorka psihologije Sara Šajn ističe da su najmlađa deca u porodici uglavnom manje oprezna i otvorenija su od starije braće i sestara. Takođe su druželjubiviji, što im sve pomaže da imaju bolju komunikaciju sa drugima.
6. Vole da budu u centru pažnje
Najmlađa deca u porodici obično odmalena naviknu da budu u centru pažnje, koju im poklanjaju kako roditelji, tako i starija braća i sestre. Ta navika se prenosi i u odraslo doba, pa oni više nego drugi vole da javno nastupaju, igraju u školskim predstavama... Prosto, za njih je sasvim prirodno da sve oči budu uprte u njih.
Potrebna im je stalna pažnja da bi se osećali važno i voljeno, što može da ima i negativan uticaj na odnose koje imaju sa ljudima oko sebe.
7. Treba im pomoć za neke osnovne životne veštine
Po prirodi stvari, roditelji i starija braća i sestre pokušavaju da najmlađe dete u porodici zaštite od svega – svih briga i problema. Iako je to lepo i namera je dobra, zapravo se na ovaj način najmlađem detetu ne čini usluga jer ono izrasta u osobu kojoj je potrebna pomoć oko nekih osnovnih stvari.
Istraživanja su pokazala da previše roditeljskog uplitanja u život dece dovodi do toga da mališani ne umeju da kontrolišu svoje emocije, ponašanje niti pažnju. Rezultat toga je da najmlađa deca odrastaju u osobe koje su nestabilne i stalno im je potrebno da roditelji ili braća i sestre "uskoče" za njih.
8. Ne shvataju život previše ozbiljno
Za razliku od starije braće i sestara, najmlađe dete u porodici je obično opuštenije, ne shvata život previše ozbiljno i ne dozvoljava negativan stav. Istraživanje YouGov je pokazalo da 46 odsto najmlađe dece smatra da su upravo oni najzabavniji u porodici, što i nije iznenađujuće jer starija deca obično imaju mnogo više odgovornosti.
9. Imaju avanturistički duh
Još jedna navika koju najmlađa deca u porodici prenose i u odraslo soba je potreba za avanturama. Poznato je da oni vole da preuzimaju rizike, da pomeraju granice, pa nije čudo što su im stalno potrebne neke nove avanture i uzbuđenja.
10. Često izvrću priče
Poslednja navika koju najmlađa deca u porodici obično stiču još u detinjstvu je preterivanje, izvrtanje priča. Kada se to iskombinuje sa njihovim sjajnim veštinama u komunikaciji, kreativnošću, potrebom da budu u centru pažnje, željom da se krše pravila, potrebom za avanturom i činjenicom da život ne shvataju ozbiljno, jasno je da od njih možete da očekujete neke veoma uzbudljive, ali ne sasvim istinite priče.
BONUS VIDEO: